Познати композитор, диригент и фолклориста Филип Кутев ствара симболичну синтезу бугарске народне и класичне музике. Почетак је стављен 1951. године, када је основан Државни ансамбл народних песама и игара (данас Национални фолклорни ансамбл „Филип Кутев“). Први његови чланови нису имали квалификацију. У марту 1952. године доскорашњи аматери су наступили пред софијском публиком и успех је био тријумфалан. „Сасвим намерно сам се определио за рад са природним талентима. Бирао сам песме са садржајним текстовима, лепом мелодијом и карактеристичним за различите регионе Бугарске ритмовима. Ми смо, да тако кажем, народно стваралаштво извадили из музеја и дали му нов живот“, рекао је једном приликом Филип Кутев.
Он је први почео да обрађује изворне бугарске народне песме, чувајући изворну мелодију. Створио је десетине ремек-дела која су постала музички амблем Бугарске широм света – „Легла је Тодора“, „Да л` си лала, или зумбул“, „Пролетела птичица“, „Кажи, Ангјо“... Прва турнеја ансамбла – у Белгији, је одушевљеним одјеком код публике и у штампи буквално поцепала „гвоздену завесу“.
Једну од најпознатијих рецензија наступа Државног ансамбла народних песама и игара објавио је 7. октобра 1963. године лист The New York Times. И данас цитирају речи америчког критичара који је написао: „Постоји мит да је Орфеј рођен тамо где је сада Бугарска. Изгледа да је то чињеница, а не мит чим његове ћерке и данас тамо певају!“ .
Међу познатим обрадама Филипа Кутева је песма из околине града Елин Пелин „Драгана и славуј“. Рађена је 1959. године за Државни ансамбл народних песама и игара. Прва певачица која ју је представила на професионалној сцени била је Димитрина Делчева из села Огњаново, у близини града Елин Пелин, али манир певања носи обележја музичких традиција западног дела Средногорја (јужно од Старе планине).
Поред акапела извођења величанствених певачица Националног фолклорног ансамбла „Филип Кутев“, под диригентском палицом Георгија Генова, вреди чути још једно непревазиђено извођење песме „Драгана и славуј“ – оно Софијског камерног хора „Љубомир Пипков“, чији је дугогодишњи руководилац био наш познати хорски диригент и музички педагог Васил Арнаудов. Снимак је из 1977. године.
Млада Цвета Ботева, која и сама потиче из породице оперских певача, музиком се бави од малена. Прве кораке направила је у црквеном хору и разним музичким групама, али је тек након изазовног периода пандемије почела да пише сопствене песме као вид..
Бојана Жељаскова подједнако вешто представља своју музику изводећи је на виолини, гитари или певајући. Са виолином се упознала још у детињству – прво свира у Омладинском камерном оркестру, затим у рок групи, учествује у позоришним пројектима за које..
По традицији, 24. мај, Дан Свете браће Ћирила и Методија, бугарског писма, просвете и културе и словенске писмености, обележава се у Риму, где је папа Хадријан II благословио дело словенских првоучитеља. У саставу бугарске делегације у Риму су..
Двоје младих певача – Тодор Гаџалов и Теодора Цончева, удружили су своје креативне и музичке снаге и снимили дуетску песму „Нико не љуби као ти.“ Осим што..