Још 20-их година прошлог века, бечки музички критичари су Георгија Златева-Черкина, у то време младог бугарског композитора, назвали бугарским Шубертом. Талентовани творац је познат по својим камерним делима као што су Клавирски трио, „Пасторала“ за флауту и клавир и изузетно популарни комад „Севдана“ за виолину и клавир. Аутор је и многих оперета, кантата, хорске музике и око 50 соло песама на стихове великих бугарских песника, међу којима су Димчо Дебељанов, Гео Милев, Христо Смирненски, Елисавета Багрјана, Блага Димитрова.

Један од најауторитетнијих музичара, који је током каријере био на важним позицијама, Черкин је био изузетан вокални педагог, међу чијим ученицима су биле Александрина Милчева и Анна Томова-Синтова.

Његова ученица је била и сјајна оперска дива Љуба Велич – једна од првих Бугарки које су освојиле светску сцену оперског театра. Велич је широј публици најпознатија по улози Саломе у истоименој опери Рихарда Штрауса. А велики композитор је само један од светских музичара који су се дивили њеном таленту.

Током Другог светског рата, Бугарском се проширила гласина да је Љуба страдала у једном од бомбардовања Беча. Шокиран овом вешћу, композитор је написао једну од својих најпопуларнијих вокалних минијатура – „Плавоока“, на стихове Елисавете Багрјане. Вест о смрти плавооке и црвенокосе Љубе Велич, срећом, испоставила се као лажна, а композиција „Плавоока“ – прожета тугом због губитка блиске и драге особе, и дан данас је једно од најомиљенијих бугарских класичних дела. Изводиле су је истакнуте оперске певачице, међу којима су Јулија Винер, Благовеста Карнобатлова, Красимира Стојанова, Надја Крстева, Александрина Пендачанска.

„Плавоока“ – изводи Јулија Винер уз пратњу СО БНР, снимак из 1967.

Међутим, мало ко од љубитеља музике зна да је „Плавоока“ одиграла важну улогу у каријери Гене Димитрове. Бугарска дела на репертоару непревазиђене Гене Димитрове могу се пребројати на прсте једне руке. А композиција „Плавоока“ је повезана с њеним првим тријумфом – првом наградом и златном медаљом на четвртом Конкурсу за младе оперске певаче одржаном 1970. г. у Софији. Занимљиви су снимци првог и другог круга такмичења из априла 1970, у којима су млади певачи изводили фрагменте из опера и камерне минијатуре уз пратњу клавира. Гена је представила арије – Вердијеву „Моћ судбине“ и Моцартовог „Дон Хуана,“ песме Рихарда Штрауса и Рахмањинова и „Плавооку“ Георгија Златева-Черкина. Снимак извођења у пратњи виртуозног пијанисте Атанаса Атанасова део је драгоцене архиве у власништву Бугарског националног радија. На крају снимка чују се аплаузи, јер се престижно оперско такмичење одржавало уз присуство публике. Након златне медаље освојене у Софији, Гена Димитрова је 1972. г. освојила прво место и на такмичењу у Тревизу, Италија. Уследили су усавршавање у Миланској скали и блистава светска каријера.

Примадона Гена Димитрова напустила нас је 2005. г. Две деценије касније, сетимо је се с комадом „Плавоока.“

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА - архива, operasz.bg, архива