Јединствени бугарски ансамбл народних игара „Отац Пајсије“ при Бугарско-македонском националном, образовном и културном центру у Питсбургу, у америчкој држави Пенсилванија, вратио се у Бугарску после 30 година да би се поново састао са бугарском публиком.
Ансамбл ће прославити 70. годишњицу постојања концертима у нашој земљи.
У уторак, 17. јуна, од 19,00 часова почиње концерт у Благоевграду, у сали „Пејо Јаворов“. Улаз је слободан.
У четвртак, 19. јуна, опет од 19,00 часова, чланови ансамбла ће наступити пред публиком у Софији. Место догађаја је Дом културе „Искар“ у стамбеном насељу Дружба. Улаз је 20 лева.
Биљана Стафура, уметнички руководилац ансамбла, је за БТА изјавила да он активно концертира. Учествује на разним бугарским фестивалима у САД, одржава годишње концерте и наступа као гост на разним догађајима. Оснивач ансамбла је Николас Јорданов (Nicholas Jordanoff).
Тренутно ансамбл броји преко 50 чланова различитог порекла. „Они који су рођени у Бугарској чине 23% чланова групе, али проценат учесника са директним бугарским коренима је 46%. Имамо чланове чији су корени из Словачке, Мађарске, Србије, Хрватске, Босне, Бугарске, Украјине, САД и др“, навела је Биљана Стафура.
Бугарско-македонски национални, образовни и културни центар (BMNECC) основао је Ламбе Марков 1930. године. То је најстарија организација бугарских имиграната у САД. Центар има своју зграду, коју је 1935. године изградила породица Ламбе Маркова, пише на сајту Амбасаде Бугарске у Вашингтону. Његов актуални председник је Едвард Марков (Edward Markoff), наводи БТА.
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...