Влада Бугарске са забринутошћу прати ескалацију тензија у региону Блиског истока и потенцијалне ризике које би могла да отвори за глобални мир и безбедност.
У саопштењу владине прес-службе се наводи да очување међународног правног поретка и механизми контроле наоружања су од посебне важности у овом периоду.
У вези са америчким нападима на иранске нуклеарне објекте 22. јуна 2025. г, бугарске институције су позвале на смањење тензија и дијалог.
Председник Румен Радев сматра да је ескалација војних сукоба на Блиском истоку веома забрињавајућа, наводи се у ставу који је објавила прес-служба Председништва.
„Очекујемо да ће сталне чланице Савета безбедности УН пронаћи пут до конструктивног дијалога којим би се избегла опасност од светске катастрофе,“ истиче шеф државе.

Сличан став изразила је и председница Народног собрања Наталија Киселова, која је нагласила да напори међународне заједнице треба да буду усмерени ка преговорима и прекиду сукоба.
Министарство спољних послова такође је позвало на интензивирање дипломатских напора како би се спречило погоршање ситуације у региону.

Позивајући се на препоруке Међународне агенције за атомску енергију и споразуме којима се ограничава ширење оружја за масовно уништење, Министарство спољних послова истиче да се Ирану не сме дозоволити да развија нуклеарни програм у војне сврхе.
Саставила: Дарина Григорова
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Reuters Photo/iStock Photo, БТА, архива
Бугарски парламент је одбацио вето председника Румена Радева на измене закона који се односе на Обвештајну агенцију и Агенцију за техничке операције, јавља репортерка БНР-а Марија Филева. Изменама је укинуто право шефа државе да именује и разрешава..
Марија Габријел из партије ГЕРБ покушавала је да постигне укидање санкција по „Закону Магнитски“ које су уведене против Дељана Пеевског и још неколико бугарских држављана. До тих покушаја наводно је дошло у периоду када је Габријел била потпредседница..
Владајуће странке ГЕРБ–СДС, БСП–Уједињена левица и „Постоји такав народ“ (ИТН) потписале су анекс коалиционог споразума, којим су утврђена јасна правила за ротацију председника Парламента. Према новом механизму, свакој од три политичке формације..