Данас, 24. јуна, Бугарска православна црква слави рођење светог Јована Крститеља, празник у народу познат као Ивањдан. Често се обреди и традиције народног и црквеног празника преплићу.
Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се отвара“, звезде „силазе на земљу“ да би омађијале траве и цвеће и дале им лековиту чудотворну моћ, која је најснажнија при изласку сунца.
Такође, верује се да на Ивањдан сунце достиже крајњу тачку свог путовања ка лету и после кратког предаха креће назад ка зими. Накратко застајкује на небеском своду, трепће и игра. Ко га у том тренутку види биће благословљен. На Ивањдан и вода има посебну исцелитељску моћ. У народу се веровало да се тога дана сунце купа у води и она добија лековита својства као и да на тај дан вода извире чак и из пресушених извора.
Трагачи за скривеним благом, пак верују да се уочи Ивањдана небеса три пута отварају и да тада места на којима је закопано благо светле плавичастим сјајем.
На овај дан се гата за љубав и брак. У различитим деловима земље девојке изводе разне ритуале како би сазнале за кога ће се удати.
О обичају Ењова буља и гатању за љубав и брак на Ивањдан можете прочитати ОВДЕ.
Фарбање јаја је из древности неизоставни део најважнијег хришћанског празника – Ускрса. Прво јаје се фарба у црвену боју. Православна црква је одувек црвену боју повезивала са Исусовом крвљу и Његовим страдањем на крсту, а јаје је симболизовало Његово..
У Бугарској постоје четири пролећна народна обичаја, за које се верује да штите младе девојке од бројних незгода. То су Бỳенек, Лазарице, "кумичене", "Мара Лишанка" . Изводили су се у данима око Ускрса , а у себи садрже елементе древне обредне..
БПЦ 9. марта прославља Светих Четрдесет Мученика Севастијских, који су били војници римског цара Ликинија у јерменском пуку у граду Севастији. Кад су настали поновни прогони хришћана, четрдесет њих није хтело да се одрекне Христа. Они су..