Данас, 24. јуна, Бугарска православна црква слави рођење светог Јована Крститеља, празник у народу познат као Ивањдан. Често се обреди и традиције народног и црквеног празника преплићу.
Према веровањима, у поноћ уочи Ивањдана „небо се отвара“, звезде „силазе на земљу“ да би омађијале траве и цвеће и дале им лековиту чудотворну моћ, која је најснажнија при изласку сунца.
Такође, верује се да на Ивањдан сунце достиже крајњу тачку свог путовања ка лету и после кратког предаха креће назад ка зими. Накратко застајкује на небеском своду, трепће и игра. Ко га у том тренутку види биће благословљен. На Ивањдан и вода има посебну исцелитељску моћ. У народу се веровало да се тога дана сунце купа у води и она добија лековита својства као и да на тај дан вода извире чак и из пресушених извора.
Трагачи за скривеним благом, пак верују да се уочи Ивањдана небеса три пута отварају и да тада места на којима је закопано благо светле плавичастим сјајем.
На овај дан се гата за љубав и брак. У различитим деловима земље девојке изводе разне ритуале како би сазнале за кога ће се удати.
О обичају Ењова буља и гатању за љубав и брак на Ивањдан можете прочитати ОВДЕ.
Данас, када обележавамо годишњицу великог догађаја у историји Бугарске – Уједињења Кнежевине Бугарске и Источне Румелије подсетимо се неких родољубивих бугарских песама. Прве патриотске песме су настале средином 19. века у доба..
Лепота и чаролија чипке и традиција њене израде чува се и баштини деценијама. Данас чипку можемо наћи на модерним одевним предметима, као накит или у комбинацији са керамичким и стакленим предметима, а у модерно доба се користи и као врста шминке...
Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су..
Променљиво облачно, могућа киша
Облачно
Претежно облачно