Од 1920. до 1932. г. Владигеров ради у Берлинском Дојчес театру на позив легендарног редитеља Макса Рајнхарда и компонује музику за импресиван број позоришних представа. Владигеров је имао прилику да комуницира и ради с неким од најупечатљивијих личности музичке и интелектуалне елите – с Рихардом Штраусом, Стефаном Цвајгом, Томасом Маном, Хугом фон Хофмансталом. Његов таленат сија, музика коју ствара за позориште и ван њега високо је цењена и тако је почео да се рађа његов јединствен стил. Део његове позоришне музике користи се и у другим комадима.
У делу „Класично и романтично“ присутне су и позоришне епизоде. У почетку се клавирски циклус састојао из шест композиција: три у неокласичном стилу („Ригодо,“ „Сарабанда“ и „Менует“) и три у романтичном стилу („Северна песма“, „Страница из албума“ и „Мали марш“). „Ригодо“ је заснована на мотивима музике за позоришну представу „Много буке ни око чега“ Вилијама Шекспира, „Сарабанда“ и „Менует“ су музика из комада „Пантомима“, коју је Рајнхард наручио од Хуга фон Хофманстала и Владигерова за позоришну представу у САД, која је остала недовршена.
Оригинална клавирска верзија дела „Класично и романтично“ у извођењу италијанске пијанисткиње бугарског порекла Викторије Терекијеве.
У јануару 1933. г, Владигеров је у родном Шумену први пут пред бугарском публиком извео свој клавирски циклус „Класично и романтично“. Године 1940. направио је транскрипцију клавирског циклуса за оркестар и додао још један неокласични комад – „Курант“, заснован на мотивима музике за представу „Лепеза“ Карла Голдонија. Али најпроминентнија и најизвођенија композиција из клавирског циклуса остаје раскошна, моћна и краљевска „Сарабанда“.
„Сарабанда“, снимак са Фестивала „Зимске музичке вечери - проф. Иван Спасов“, изводи оркестар Симфонијско-оперетског друштва „Маестро Георги Атанасов“, диригент – Григор Паликаров.
Један од најпознатијих снимака оркестарске верзије је снимак извођења сина Панча Владигерова – чувеног диригента и композитора Александра Владигерова, с оркестром Бугарског националног радија, из средине 80-их година 20. века. И иако Александар Владигеров служи као еталон за извођење дела свог знаменитог оца, ми смо за вас одабрали новије, модерније извођење клавирског циклуса „Класично и романтично“. У питању је снимак извођења Симфонијског оркестра БНР с концерта одржаног 13. марта 2009. г. у сали „Блгарија“ Националног дворца културе у Софији. Концерт под диригентском палицом Емила Табакова приређен је у част 110-годишњице рођења Панча Владигерова, а укључен је у албум Tune In – The Music Of Europe, који је Пољски радио објавио уз подршку Европске радиодифузне уније (EBU).
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: vladigerov.org, Facebook /Музеј кућа Панча Владигерова - Софија, НМА „Проф. П. Владигеров“
„Ко не зна „Тракијске игре?“ Ко није чуо за њих?“ – ускликнуо би класик да је имао прилику да чује само неколико тактова амблематичне свите. У ствари, чак и они који су потпуно неупознати с бугарском класичном музиком, бар једном су чули почетак..
Вечерас, 18. септембра, од 18,30 ч. у биоскопу Кабана у Софији одржаће се специјални концерт Белославе. Поред ње на сцени ће бити Живко Петров – клавир, Димитар Семов – бубњеви, Димитар Карамфилов – контрабас као и Младен Димитров – Mr. Moon –..
На Дан Софије позивамо вас да прошетате њеним булеварима и видите град онако како су га видели песникиња Мирјана Башева и певач, композитор и песник Михаил Белчев. Песма "Булевар" је настала пре пола века – 1975. године. У оно време..
Вечерас, 18. септембра, од 18,30 ч. у биоскопу Кабана у Софији одржаће се специјални концерт Белославе. Поред ње на сцени ће бити Живко Петров –..
„Ко не зна „Тракијске игре?“ Ко није чуо за њих?“ – ускликнуо би класик да је имао прилику да чује само неколико тактова амблематичне свите. У ствари, чак..