Лето, високе температуре, одмор. Међутим, с летом, нажалост, не долазе само позитивне емоције, већ и реални, веома озбиљни проблеми. Тако, рецимо, прошле 2024. г. је више од 400 насељених места у Бугарској остало „на сувом“ или је уведена строга рестрикција воде. Разлога је много, али главни је један, рекао је за Радио Бугарску климатолог и професор Софијског универзитета проф. Георги Рачев, додајући да воде има, али држава не уме или не жели да њоме правилно управља.

У разговору за наш медиј, заменик министра заштите животне средине и вода Атанас Костадинов изнео је забрињавајуће податке – водостај великих, структурно важних вештачких језера је на најнижем нивоу у последње две деценије, нешто нижи од прошле године. Међутим, он је дебело подвукао да то није главни узрок нестанка воде.

„Истина је таква да је водостај великих и значајних брана подигнутих за водоснабдевање и наводњавање на најнижем нивоу у последњих 20 година. Питање је, међутим, у каквом се стању налазимо. У вештачким језерима је тренутно око 4,5 милијарди кубних метара воде, што је нешто испод 70% укупног капацитета, иако је тренд критичан. Ово је 2-3% више него претходни месец и само око 3-4% мање у односу на прошлу годину. Мислим да смо у ситуацији у којој, уз рационално планирање капацитета, можемо спречити појаву озбиљних проблема у водоснабдевању,“ рекао је он.

Према речима помоћника министра, проблем несташице воде је вишеслојан, али главни кривац за то нису бране, већ застарели систем водоснабдевања, који узрокује велике губитке воде.

„Током протекле године ниједна од брана које се користе за водоснабдевање није била директан узрок несташице воде. Дакле, није било недостатка водних ресурса. Разлози су сложени, те зависе од много фактора. Ако бисмо морали да их поређамо по важности, тежини и по томе који је главни узрок, почели бисмо од података о губицима, које су објавила јавна предузећа за водоснабдевање у Шумену, Пернику, Сливену и Монтани, где губици достижу и до 83%. И као што и сами можете да видите, ово је главни разлог зашто имамо проблеме у водоснабдевању.“

Костадинов је као пример навео Јавно предузеће за водоснабдевање Плевен, где је Министарство заштите животне средине повећало капацитет воде, али становнике овог града и даље мучи несташица воде, што потврђује да су у питању узроци техничке природе, тј. хаварије, а не умањена количина воде. Он је такође навео да се вода не губи само кроз водоводе:

„Укупна запремина брана које обезбеђују пијаћу воду износи око 1,1 милијарди кубних метара. То јест, да, имамо сушнију годину, али уз то имамо и запуњеност капацитета до 72%. И тренутно смо потпуно уверени да по начину на који радимо, то неће бити узрок водене кризе,“ уверио је заменик министра заштите животне средине.

Однедавно држава улаже додатне напоре да би се бар делимично решио проблем. Тако се, у протекла три месеца, по налогу премијера Росена Жељаскова, једном месечно одржавају координациони састанци Министарства заштите животне средине, Министарства за регионални развој и јавне радове, Минстарства пољопривреде и  Министарства енергетике како би се оптимално прецизирале количине воде, које држава распоређује за потребе пијаће воде, за наводњавање и енергетику.

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА, БГНЕС, Иван Гергов