Научници са Катедре за астрономију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“ су проучавали звездано јато М2, које се сматра једним од најстаријих звезданих јата у нашој галаксији. Звездано јато је скуп звезда које се на окупу држе узајамним гравитационим силама и за које се претпоставља да имају заједничко порекло. Користећи занимљиве приступе, астрофизичари су успели да добију тачније податке о старости М2, његовој структури и динамици. Резултати до којих су дошли изазивају ново преиспитивање ове врсте космичких феномена, па није случајно што су недавно објављени и на страницама једног од најугледнијих научних издања – Physica Scripta.
„Оно што смо добили као резултат јесте да је М2 спљоштенији у центру, а према периферији постаје заобљенији“, каже др Георги Петров – један од четворице научника укључених у пројекат, и за Радио Бугарску додаје:
„У ствари, велики руски астроном – Павел Холопов, је 1953. године направио прва израчунавања без тако моћних рачунара какве данас имамо и приметио је ову тенденцију промене елиптичности од центра ка периферији. Међутим, астрономи после њега нису обраћали пажњу на ово и почели су да узимају просечну вредност за облик звезданог јата, јер су у већини каталога мерења само на одређеној удаљености од центра.“
На основу свог опсежног истраживања бугарски научници су успели да утврде и старост звезданог јата – 13,2 милијарде година. Према најновијим подацима, који су из 2010. године, М2 није старији од 12,5 милијарди година. Др Петров објашњава:
„Зашто је ово занимљиво? Зато што су кугласта звездана јата најстарије формације у галаксији и васиони уопште, и по њима можемо да проценимо доњу границу старости саме васионе. Мора се размислити о напреднијој теорији, која би објаснила зашто је звездано јато спљоштеније у центру, а заобљеније на периферији, што је чудно! Очекивали бисмо да је управо супротно. Требало би разрадити теорију која би објаснила ову промену.“
И док резултати истраживања до којих су дошли бугарски астрономи отварају нове хоризонте за знање, они већ припремају следећу фазу свог пројекта тако што разрађују сопствени софтвер како би повећали тачност својих мерења.
Фотографије: Катедра за астрономију Софијског универзитета „Свети Климент Охридски“, NASA
Превела и објавила: Албена Џерманова
Након процеса који је трајао деценијама, данас се у Европском парламенту у Стразбуру и Савету ЕУ у Бриселу гласа о коначним одлукама о пријему Бугарске у еврозону од 1. јануара следеће године. Укратко, како је до тога дошло? Бугарска је уз..
Град Горња Орјаховица налази се у средишњем делу северне Бугарске и заједно с оближњим Великим Трновом дели реку Јантра. Поводом прославе 155 година од проглашења Горње Орјаховице за град, у локалном Историјском музеју је отворена изложба која представља..
На само 37 км од другог по величини града у Бугарској – Пловдива, и око стотину километара југоисточно од Софије, налази се живописни Пазарџик. Због повољног географског положаја древног града, ту су пролазили важни римски трговачки путеви, а..
Општина Габрово добила је финансирање од сkоро 17 милиона лева за стварање и развој долине иновација. Пројекат предвиђа трансформацију старе школе „Радион..
Три хеликоптера за гашење пожара слетела су на аеродром у Пловдиву у оквиру Механизма цивилне заштите ЕУ – из Мађарске, Словачке и Француске. Већ..