Три дана средином јула уживају посебну пажњу у бугарском народном календару. Ово је најтоплије време у години, те се дани од 15. до 17. јула називају Горешњаци. Народ верује да су ови дани опасни, јер прете пожари.
Као и код других празника и посебних дана, и за Горешњаке постоје разни обичаји и забране. Тако, рецимо, током ова три дана не пече се хлеб како би се заштитиле њиве и снопови од ватрене стихије и града. У народу се веровало да шта год да се изради у овом периоду, оно ће изгорети, зато жене нису плеле и шиле.
Није случајно што се трећи дан, 17. јул, поклапа с празником Свете великомученице Марине, у народу познате као Огњена Марија. Она симболизује небеску ватру, зато традиција налаже да се за Свету Марину наложи ватра, а ко је прескочи биће здрав. Затим људи односе делић ове ватре у своје домове.
Више о предањима, забранама и обичајима везаним за Горешњаке можете прочитати ОВДЕ.
Саставила: Елена Каркаланова
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Pixabay
У бугарском народном календару 15, 16. и 17. јул сматрају се најврелијим данима лета који се зову Горешњаци. Корени Горешњака сежу у паганско доба и везују се за култ ватре. Више о томе, као и о богатој празничној обредности везаној за ова три дана..
Бугарска православна црква обележава сећање на Свете равноапостоле и заштитнике Европе Свете Ћирила и Методија , творце прототипа бугарског писма – глагољице. Први писани спомени о томе да се успомена на солунску браћу Ћирила и Методија..
Вероватно није много игара у којима је главни јунак јаје. У Немачкој, на пример, на Васкрс породице одлазе у храм, а потом деца траже јаја у башти, која је сакрио Васкршњи зека – симбол плодности. Међутим, ако потражимо више информација, открићемо..