„Ове школе пишу или обнављају историју Бугарске. Последњих година добили смо изузетно вредне производе као плод њихових напора. То је база коју могу да користе истраживачи у Бугарској и иностранству,“ каже др Маја Падешка, члан Управног одбора Асоцијације бугарских школа у иностранству, уочи годишњег састанка невладине организације, на којем ће с проф. Ценком Ивановом бити модератор панела „Представљање бугарског културног наслеђа и књижевности у школама у иностранству.“
Форум ће се одржати између 22. и 24. јула у Великом Трнову, а посвећен је креативности, игри и ваннаставним активностима. „Иако тема можда делује забавно и лако, ово је озбиљан део нашег рада као професора,“ каже др Падешка која је лектор за бугарски језик на Универзитету "L`Orijentale" у Напуљу, а уз то и директор и професор у бугарској допунској школи „Асен и Илија Пејкови“ у Риму:
„Већини деце, која похађају наше школе, бугарски језик је други или страни језик, а учење кроз игру и ваннаставне активности је битан део целокупног рада наставника. То је посебан образовни контекст који захтева да и наставно особље буде креативно, иновативно и активно. Зато се ове године наша конференција одржава заједно с фестивалом Асоцијације бугарских фолклорних састава у иностранству, за које постоји велико интересовање не само деце, већ и родитеља. Управо ове ваннаставне активности су неизоставан део наставе бугарског језика у природном окружењу.“
Постоје три национална програма Министарства образовања и науке Бугарске, која су усмерена на неговање бугарског језика и културе ван граница наше земље – „Матерњи језик и култура у иностранству“, „Неиспричане приче Бугара“ и „Бугарске образовне руте.“ Ево шта је о њима рекла др Падешка:
„Наше школе имају за циљ да деци ван матице пруже могућности за стицање знања из бугарског језика, књижевности и културе, али оне су и центри који привлаче пажњу локалне заједнице, осим тога, сарађујемо с истакнутим људима из бугарске дијаспоре. Тако су, постепено, образовне институције постале својеврсни научно-истраживачки центри, а наши ученици – млади истраживачи. Програми су им омогућили да дубље зароне у своје односе с историјом и бугарским траговима у иностранству. Зато слободно могу рећи да ове школе пишу или обнављају историју Бугарске, бугарске културе и емиграције.
Родили су се изузетно вредни призводи као што су филмови, изложбе и други – база коју могу да користе истраживачи у земљи и иностранству. Имамо идеју да заједно с бугарским научницима, који живе и раде у Италији, у марту идуће године организујемо научни форум за наставнике историје у Бугарској и бугарским допунским школама, како бисмо представили вредна открића археолошког музеја у Кампобасу, везана за Бугарску.
Традиционални сусрет Асоцијације бугарских школа у иностранству одржаће се под патронатом министра образовања и науке Красимира Влчева, а домаћин је Великотрновски универзитет „Свети Ћирило и Методије“, који годинама помаже бугарским школама и лекторатима бугарског језика у свету. И без обзира на то што тек предстоји да се нађу решења за неке административне проблеме, др Падешка је категорична:
„Ако могу фигуративно да се изразим, детињство и младост бугарске школе у иностранству су већ прошли. Реч је о зрелим организацијама, озбиљним образовним и културним институцијама, које морамо схватити озбиљно и одговорно,“ закључила је др Маја Падешка.
Медијски партнер годишњег сусрета Асоцијације бугарских школа у иностранству је вишејезични програм БНР - Радио Бугарска.
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Бугарске школе у Риму и Фиренци, Венета Ненкова
У Бугарској је у протекла 24 часа угашено 110 пожара. Нема опасности од ширења пожара на Пирину, саопштио је за БНР шеф Службе за противпожарну заштиту гл. комесар Александар Џартов. Ватрогасне екипе упућене на Сакар улажу напоре да спрече ширење..
Од 8. августа, па све до краја 2026. године, креће двојно исказивање цена производа и услуга, тј. биће истакнута цена и у левима и у еврима. Замена се врши по курсу од 1,95583 лева за евро, који је одредио валутни одбор. Изменама Закона о увођењу..
На данашњи дан, пре тачно 80 година, свет је заувек промењен првом употребом нуклеарне бомбе у ратном сукобу. Експлозије изнад Хирошиме и Нагасакија довеле су до огромних разарања и смрти. Тим поводом, Музеј "Земља и људи" у Софији данас..