„Ове школе пишу или обнављају историју Бугарске. Последњих година добили смо изузетно вредне производе као плод њихових напора. То је база коју могу да користе истраживачи у Бугарској и иностранству,“ каже др Маја Падешка, члан Управног одбора Асоцијације бугарских школа у иностранству, уочи годишњег састанка невладине организације, на којем ће с проф. Ценком Ивановом бити модератор панела „Представљање бугарског културног наслеђа и књижевности у школама у иностранству.“

Форум ће се одржати између 22. и 24. јула у Великом Трнову, а посвећен је креативности, игри и ваннаставним активностима. „Иако тема можда делује забавно и лако, ово је озбиљан део нашег рада као професора,“ каже др Падешка која је лектор за бугарски језик на Универзитету "L`Orijentale" у Напуљу, а уз то и директор и професор у бугарској допунској школи „Асен и Илија Пејкови“ у Риму:
„Већини деце, која похађају наше школе, бугарски језик је други или страни језик, а учење кроз игру и ваннаставне активности је битан део целокупног рада наставника. То је посебан образовни контекст који захтева да и наставно особље буде креативно, иновативно и активно. Зато се ове године наша конференција одржава заједно с фестивалом Асоцијације бугарских фолклорних састава у иностранству, за које постоји велико интересовање не само деце, већ и родитеља. Управо ове ваннаставне активности су неизоставан део наставе бугарског језика у природном окружењу.“

Постоје три национална програма Министарства образовања и науке Бугарске, која су усмерена на неговање бугарског језика и културе ван граница наше земље – „Матерњи језик и култура у иностранству“, „Неиспричане приче Бугара“ и „Бугарске образовне руте.“ Ево шта је о њима рекла др Падешка:

„Наше школе имају за циљ да деци ван матице пруже могућности за стицање знања из бугарског језика, књижевности и културе, али оне су и центри који привлаче пажњу локалне заједнице, осим тога, сарађујемо с истакнутим људима из бугарске дијаспоре. Тако су, постепено, образовне институције постале својеврсни научно-истраживачки центри, а наши ученици – млади истраживачи. Програми су им омогућили да дубље зароне у своје односе с историјом и бугарским траговима у иностранству. Зато слободно могу рећи да ове школе пишу или обнављају историју Бугарске, бугарске културе и емиграције.

Родили су се изузетно вредни призводи као што су филмови, изложбе и други – база коју могу да користе истраживачи у земљи и иностранству. Имамо идеју да заједно с бугарским научницима, који живе и раде у Италији, у марту идуће године организујемо научни форум за наставнике историје у Бугарској и бугарским допунским школама, како бисмо представили вредна открића археолошког музеја у Кампобасу, везана за Бугарску.

Традиционални сусрет Асоцијације бугарских школа у иностранству одржаће се под патронатом министра образовања и науке Красимира Влчева, а домаћин је Великотрновски универзитет „Свети Ћирило и Методије“, који годинама помаже бугарским школама и лекторатима бугарског језика у свету. И без обзира на то што тек предстоји да се нађу решења за неке административне проблеме, др Падешка је категорична:

„Ако могу фигуративно да се изразим, детињство и младост бугарске школе у иностранству су већ прошли. Реч је о зрелим организацијама, озбиљним образовним и културним институцијама, које морамо схватити озбиљно и одговорно,“ закључила је др Маја Падешка.
Медијски партнер годишњег сусрета Асоцијације бугарских школа у иностранству је вишејезични програм БНР - Радио Бугарска.
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: Бугарске школе у Риму и Фиренци, Венета Ненкова
Већина Бугара, њих 81,2%, не мисли да је демократија у Бугарској стварна, 78,2% сумња да је транзиција завршена, док 57,6% грађана не верује да у земљи постоји функционална тржишна економија. Ово су показали резултати независног испитивања јавног мњења..
Књига „Историја Бугара у Трговишту“ има за циљ да афирмише идентитет припадника бугарске заједнице у румунском граду Трговишту и да представи њен друштвено-економски и културни развој. Ово је изјавила Лучија Костаке, један од аутора књиге, која је..
Отац Јулијан Ангелов, иако не прихвата да себе назива „апостолом“ или „мисионарем“, за многе управо то јесте – Божији гласник, који проповеда Његову Реч. Рођен у Видинској епархији, у северозападној Бугарској, ступа у чин свештеника и започиње своје..
Отац Јулијан Ангелов, иако не прихвата да себе назива „апостолом“ или „мисионарем“, за многе управо то јесте – Божији гласник, који проповеда Његову Реч...
Бугари конзумирају мање хлеба, сира и поврћа, али зато једу више воћа. То су показали најновији подаци Националног завода за статистику о потрошњи..
Књига „Историја Бугара у Трговишту“ има за циљ да афирмише идентитет припадника бугарске заједнице у румунском граду Трговишту и да представи њен..