Када кажете североисточна Бугарска, обично мислите на плодне житнице и бескрајне равнице. Међутим, мало ко зна да се овај крај земље може похвалити одличним виноградима који се простиру на стотинама хектара. Овде је вино много више од пића – то је део свакодневног живота, културе и идентитета људи. У прилог томе говоре импресивни статистички подаци – за само пет година, број локалних винарија, које су укључене у Винску мапу региона, повећан је с 9 на 20.
Североисточна Бугарска је подељена на два винска рејона: Северни Црноморски – око Варне и Шумена и Централна Дунавска равница која обухвата регион Великог Трнова, Трговишта и Русеа. Климатски услови и терен имају пресудан утицај на карактер вина. Близу мора, на пешчаном земљишту попут оног у близини Побијеног камења – некадашњег морског дна – вина често имају благу слану ноту. Од белог мирисног грожђа овде се производе елегантна, освежавајућа вина. А у унутрашњости земље –дуж Дунава и око Великог Трнова – земљиште је погодно за гајење како аутохтоних тако и класичних сорти као што су мерло и каберне совињон, сазнајемо од Анелије Христове, сертификованог водича и стручњака за вино:
„Постоји изузетно широк избор. Ту су винари који праве веома квалитетна и занимљива вина од међународних и домаћих сорти грожђа, кроз која се исказује специфичност тероара овог краја. Осим тога, посету можете комбиновати с обиласком историјских, културних и природних знаменитости, што употпуњује доживљај, чинећи га још занимљивијим. А да и не помињемо локалне кулинарске специјалитете, који се одлично слажу уз наша вина, тј. можете уживати у локалним јелима у комбинацији с локалним вином,“ прича гђа Христова.
Североисток земље, поред тога што омогућава сусрет с лепим пејзажима и гостољубивим домаћинима подрума, пружа прилику да се упознате с аутохтоним сортама грожђа, које одликује посебан облик и укус. Мали и средњи произвођачи вина улажу велике напоре да их развију. Зато их с поносом показују гостима.
„Карактеристичне домаће сорте су смедеревка, црвени мискет, гергана – јединствена сорта, која успева само у атару Царев Брода код Шумена. Од црвених, имамо рубин, пловдину, евмолпију, а ту су и мирисне сорте грожђа попут варненског или врачанског мискета и тамјанке, које одлично успевају дуж бугарског Црноморја. Поред тога, постоје и аутохтоне сорте које су данас готово ишчезле, а које неке винарије покушавају да оживе како би се сачувао идентитет бугарских винских сорти. Једна таква сорта је, на пример, гергана, која се гајила у веома малим размерама, а сад се површине под овом сортом повећавају. Или кокорко – стара сорта белог грожђа на чијем оживљавању раде у региону Великог Трнова.“
Кључни туристички центри попут Варне, Великог Трнова, Шумена и Русеа су магнети за љубитеље ове врсте доживљаја. Уз дегустације, многи подруми у региону у понуди имају и смештај у гостионицама или гостинским кућама, као и додатне атракције – коњички клуб, спа третмане, еко-стазе за шетњу међу виноградима или обилазак оближњих знаменитости.
„Постоји изузетно велико интересовање, уз велики потенцијал за даљи развој. Винарије такође имају жељу и интересовање да представе своје производе,“ каже Анелија Христова и наставља: „Расте број дегустација, винских путева и људи који умеју да представе вино на атрактиван начин. Важно је да винарије у региону сарађују, имају добро партнерство. Поред заједничке винске мапе, крајем маја организујемо и Дане отворених врата и разне фестивале. На јесен се одржава Urban Wine Fest у Варни, Русеу и Великом Трнову, који је повезан с Међународним даном Мавруда – празником не само ове сорте грожђа, већ и бугарског вина и свих бугарских сорти. Тако да, ако волите вино, Североисток има шта да вам понуди,“ закључила је Анелија Христова.
Прочитајте још:
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: winetours.bg, Facebook/ Анелија Христова, tsarevbrod.com
Стопама Алека Константинова и легендарног успона на Черни врх на стотине љубитеља планине обележиће 130 година од првог организованог туристичког излета код нас. Јубиларне прославе почеле су свечаним програмом у Војном клубу у Софији већ 27...
Блага клима, културни догађаји и могућности за упознавање локалне традиције – само су неки од разлога зашто да у јесен посетите Софију, пише водећи италијански портал за путовања siviaggia.it, који је недавно посветио опширни текст бугарској престоници...
У јулу 2025. г, број путовања бугарских грађана у иностранство порастао је за 16,8% у односу на јул 2024. г. Према подацима Националног завода за статистику, Бугари највише путују у – Грчку (261,7 хиљада), Турску (253,2 хиљаде), Румунију (91,7 хиљада),..
Стопама Алека Константинова и легендарног успона на Черни врх на стотине љубитеља планине обележиће 130 година од првог организованог туристичког..