Бугарска је друга у ЕУ по расту цена некретнина у првом кварталу 2025. г, са скоком цена од 15,1% у односу на исти период 2024. г, скупље је само у Португалу – за 16,3%. Просечан раст за ЕУ је тек 5,7%, што нашу земљу сврстава у групу најдинамичнијих тржишта некретнина на Старом континенту, показују подаци Евростата.
Овај бум је посебно приметан у већим градовима. Софија остаје најскупље место за живот у Бугарској. Према подацима које је објавила водећа платформа за некретнине, почетком 2025. г. се просечна цена стана у престоници кретала од 1.500 до 1.900 евра по метру квадратном – у зависности од локације, врсте градње и стања објекта. У неким насељима, цена квадрата премашује 2.000 евра. Међутим, на неким местима се примећују први знаци стагнације или благог пада – пре свега код старих панел станова и некретнина на ободу града с ограниченим приступом јавном превозу.

Пловдив је после Софије најпривлачнији град, где се просечна цена креће у распону од 1.100 до 1.400 евра по квадратном метру. У Варни је између 1.200 и 1.600 евра, а у Бургасу – од 1.000 до 1.300 евра по квадрату. У мањим градовима, међутим, цене некретнина још увек остају релативно приступачне, што привлачи људе који траже мир или у томе виде прилику за инвестицију ван великих градова.

Према речима аналитичара, међу факторима који подстичу бум на домаћем тржишту некретнина посебно се истичу релативно ниске каматне стопе на хипотекарне кредите. Закључно с мајом 2025.г, просечна каматна стопа на стандардне хипотекарне кредите у левима износи између 2,60% и 4,20%. Демографски притисак који у великим градовима стварају студенти, странци и радници из провинције, који подстичу потражњу, такође утиче на раст цена. Страх грађана од губитка уштеђевине након уласка у еврозону такође је катализатор раста цена некретнина, сматрају неки аналитичари. Међутим, преовлађују очекивања да ће евро стабилизовати тржиште некретнина, а прогнозе су да ће цене наставити да расту у наредним годинама, али постепено и предвидљивије.
Прочитајте још:
Саставила: Венета Николова
Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: БГНЕС, Радио Пловдив БНР
Према најновијој јесењој макроекономској прогнози Министарства финансија, бугарска привреда ће током 2025. године остварити раст од 3 одсто. Према истом извештају, који је објављен на званичном сајту Министарства, у 2026. години очекује се успоравање..
Политички циљ Владе је пуноправно чланство Бугарске у Организацији за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) до краја 2026. године, изјавио је потпредседник Владе Гроздан Караџов током сусрета са представницима британске пословне заједнице у Софији...
Општински савет у Карлову донео је одлуку да покрене процедуру за промену статуса земљишта на којем је планирана изградња фабрике за производњу барута и муниције, у сувласништву компаније Вазовски машински заводи /ВМЗ/ и немачког концерна „Рајнметал“,..
Бугарска чврсто подржава напоре Украјине за успостављање праведног и трајног мир који би гарантовао њен суверенитет и територијални интегритет. Ово је..
Предлог државног буџета за 2026. годину, који је Народно собрање усвојило на првом читању 21. Новембра. Финансијски оквир, који је владајућа коалиција на..
Извршни одбор Међународног монетарног фонда (ММФ) завршио је консултације по члану IV о Бугарској у 2025. години. Након извршене анализе у поступку за..