Једно од најпрепознатљивијих лица на аустријској музичкој сцени – Донка Ангачева, рођена у Пловдиву, већ неколико година део је престижног круга уметника чувеног бренда „Бозендорфер“ (Bösendorfer Artists) међу којима су легендарни пијанисти попут Артура Бенедетија Микеланђелија, Алфреда Брендела и Андраша Шифа. Музичарка са блиставом европском каријером, успешна менаџерка и творац иницијативе Die Kunst in Österreich lebt weiter („Уметност у Аустрији наставља да живи“), Ангачева је проглашена за „Жену године” у категорији уметност и култура на годишњој додели Look business awards у Бечу 2023. године. Она је лауреат многих бугарских и светских такмичења, солиста престижних оркестара, предавач, члан жирија и ментор у телевизијском формату ORF. Објавила је девет компактдискова, има преко два и по милиона слушања на Спотифају, што је изванредан успех за класичног музичара. Наступала је у неким од највећих концертних дворана у свету као што су Музикферајн и Концертхаус у Бечу, Тонхале у Цириху и Флаже у Бриселу. Ангачева подржава разне друштвене и културне циљеве и заштитно је лице познатог бренда накита. 

Потпредседница је чувеног Међународног Шопеновог друштва (Internationale Chopin Gesellschaft), а од октобра 2025. године биће његова председница. 

Донка Ангачева је први час клавира добила у свом родном граду са пет година. Са десет година учествовала је на концерту са Пловдивском филхармонијом. Међутим, све је почело од хармонике њеног ујака, која ју је импресионирала још када је имала четири године. Касније је схватила да би клавир био бољи инструмент за њу. Донка је имала учитеље који су је инспирисали. Њени родитељи нису били професионални музичари, али су увек снажно подржавали своју ћерку, јер су видели да свира са великом жељом. „Била сам прва на листи примљених у Музичку школу и то је била сензација, јер сам ја била дете из четврти на периферији, чији родитељи нису музичари, то је било чудно... Имала сам срећно детињство са мојим клавиром, са мојим сновима, са мојим учитељима“, каже пијанисткиња.

 Беч је такође био њен дечји сан. У својој 17. години отишла је у Аустрију. Конкуренција је била жестока: око 160-180 кандидата из целог света такмичило се за 20 места, од којих је 10 било за странце, а 10 – за Аустријанце. Донка је примљена у класу легендарног професора Хајнца Међимореца, што је за њу била велика срећа и више од оствареног сна. О студирању на овом универзитету, она каже:

„Није било потребе да мењам свој стил свирања, ништа ми није сметало. Мој професор је само додао бечку нијансу мојим наступима. Није ми ништа одузео од емоције. Говорио је: 'Оно што те чини тако посебном је управо емоција са којом свираш. Сачувај ову мушку интерпретацију, али желим да убацим мало финесе, мало бечке нијансе. Студије у Бечу су ми дале веру у себе, научиле ме да се борим…“.

Донка Ангачева је од малих ногу стекла солидну техничку вештину. Услови у којима је одрастала су били прилично сурови: „Често нисмо имали централно грејање и бака ми је плела рукавице без прстију како бих могла да свирам. Сећам се да често нисмо имали ни струју – свирала сам уз светлост свећа. На неким инструментима, на којима смо свирали, недостајале су неке дирке. Зато је мој сан био да сва средства прикупљена са гала вечери, коју сам одржала ове године, искористим за куповину инструмента за Музичку школу у Пловдиву“, рекла је Донка. Догађај који помиње је „Гала вече бугарске културе и музике“ које је 22. маја ове године организовала у Брамсовој дворани бечког Музикферајна, а прво издање било је 25. маја 2024. године, опет на истом месту.

У најпознатијем музичком простору у Бечу, Ангачева је окупила изузетне бугарске музичаре свих жанрова. Зашто?

„Знате, ја сам особа која увек жели да ствара нешто добро, нешто смислено. За мене Бугарска је... она заувек остаје у мом срцу. Овде сам почела, васпитана сам као пијанисткиња. У Аустрији сам се афирмисала. Мој приоритет био је да урадим нешто што би повезало ова два света. Дозволите ми да нагласим да је Бугарска земља са невероватном културном историјом. Имамо дивну музику коју једноставно треба чути“, рекла је она у интервјуу Радио Бугарској.

Пијанисткиња често свира у камерним ансамблима. Међу њеним партнерима на камерној сцени су тенор Андреас Шагер, баритон Клеменс Унтеррајнер, сопран Илдико Рајмонди, виолинисткиње Лидија Бајић и Екатерина Фролова, као и једна од најистакнутијих глумица у Аустрији - Катарина Штембергер.

Озбиљна музичарка, али и лепа, елегантна, импресивна жена! Активна солисткиња и предавач, телевизијска звезда, потпредседница Међународног Шопеновог друштва, друштвене, културне, добротворне иницијативе... Зар је све то на неки начин не оптерећује?

„Не, зато што су то лепе ствари и оне ме мотивишу. Наравно, морам и да мало штедим своје снаге, јер је заправо најважнија музика, уметност. Али , у ствари, све што се дешава око мене је уметност. Видите у колико различитих сфера сам активна. Мислим да је најбоље када успемо да натерамо и људе из других сфера да нам се диве. Да кажу: „Невероватно! Класична музика! Она заиста може бити веома занимљива!“.

О чему размишља Донка Агачева – успешна жена у сваком погледу, жена која има дивну породицу – мужа и две ћерке, који је веома воле и цене, жена, која има сјајну професионалну каријеру, која је остварила велики успех на друштвеном плану и постала медијска звезда?

„Мој сан је да живимо у мирнијем свету. Свету са више културе... Да људи оцене и цене праве ствари у животу. Имам осећај да правац у којем идемо није баш позитиван. Желим да у свету влада мир. Желим да се људи воле. Желим да људи више верују у добре ствари, у Бога... Не знам, можда сам претерани оптимиста, али никада не губим веру, не губим наду. Свим људима  на свету желим да буду бољи, да се воле и да увек теже нечем бољем.“

Донки Ангачевој ће 30. септембра бити додељено једно од најпрестижнијих аустријских одликовања – Златна почасна награда „Орден за заслуге Републике Аустрије“.

Фотографије: angatscheva.com, Facebook/ Donka Angatscheva, keymedia.at

Превела и објавила: Албена Џерманова