Бугарска је 6. септембра 1885. осванула с радосном вешћу: проглашено је уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије. Био је то крај поделе на северну и јужну Бугарску. Вест је затекла кнеза Александра I Батенберга у његовој црноморској резиденцији код Варне. Он је одмах кренуо у Трново и 8. септембра издао је Манифест којим прихвата и легитимише Уједињење Кнежевине Бугарске и Источне Румелије. Упркос вољи Великих сила, две Бугарске су постале једно.
Ово је међу најзначајнијим догађајима у историји нове бугарске државе и успешан корак ка испуњењу националног програма Бугара, наставак националне револуције. Свега 7 година после Ослобођења од отоманске владавине 1878. године, Бугари са обе стране Старе планине усудили су се да прекрше Берлински уговор Великих сила и заједно докажу своју политичку зрелост и вољу да се слободно развијају.
По традицији, широм Бугарске овај знаменити датум обележава се свечаним молебанима и полагањем цвећа на споменике хероја Уједињења, а кулминација је свечани ватромет у Пловдиву – граду, у којем је 10. фебруара 1885. године створен Бугарски тајни револуционарни комитет који је на данашњи те исте године, уз подршку војске и јавности, прогласио Уједињење Источне Румелије и Кнежевине Бугарске.
Утврда Урвич наставља да изненађује археологе, овога пута открићем из периода када је Софија била римска Сердика. Троугласту камену кулу која датира с краја 2. века открили су млади археолози др Филип Петрунов и Виолина Кирјакова у последњим данима..
Обнављање бугарске државности након пет векова османске владавине повезује се са Априлским устанком од 1876. године и Унутрашњом револуционарном организацијом коју је претходно створио Васил Левски . Након Берлинског споразума из 1878...
У бугарском православном календару 27. јула одаје се пошта Светим Седмочисленицима, творцима словенске писмености Ћирилу и Методију и њиховим ученицима – Клименту, Науму‚ Сави‚ Горазду и Ангеларију. Тога дана Бугарска православна црква обележава и..