Бугарска православна црква 18. августа обележава Успење Светог Јована РилскогЧудотворца, небеског покровитеља бугарског народа.
Рођен око 876. године у селу Скрино, у Осоговској планини, он је био једна од најзначајнијих фигура у Средњем веку и значајно је утицао на цео источнословенски свет. Живео је у доба тзв. Златног века Бугарске, када је хришћанство постало званична религија Бугара и када је почео процват бугарске књижевности и културе.
Још у својим младалачким годинама Јован Рилски је жудео да свој живот посвети Богу. Напустио је родно село и отишао у манастир где је примио монаштво, али је напустио и манастир те заживео испосничким животом у планини Рили где је основао Рилски манастир. Својим следбеницима оставио је писмени завет који рилски монаси памте и држе и данас. Светитељ пише да су они који су се предали среброљубљу, зашли од вере. Жудња за стицањем материјалног богатства удаљава човека од духовног усмерења које даје вера. У том смислу овај светитељев завет намењен је и свим савременим људима који желе да живе духовним животом.
Свети Јован Рилски упокојио се мирно у Господу 18. августа 946. годдине, у 70 години свог живота. Сахрањен је у малој цркви Рилског манастира.
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..
Потпуно облачно са кишом
Облачно