Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама из тракијског краја освајала је срца публике. Највише је волела да пева лагане песме па су зато оне најбројније на њеном репертоару. Током свог дугог професионалног пута она је непрекидно веровала да ће народне песме увек живети.
Наследила је песме од своје фамилије, у којој има пуно познатих певача. Њени први наступи били су на Радио Старој Загори и са ансамблом "Загоре", а њена животна прича слична је некој од бројних бајки о сиромашној девојци рођеној под срећном звездом. Рано је остала без мајке. Њени рођаци, забринути за њену судбину одабрали су јој момка и удомили је. Тада је Стајка имала само 16 година и пре свадбе није ни познавала свог мужа. Али он јој је у животу донео пуно среће, а поред тога био је њен највећи обожавалац који ју је током година увек подржавао и у најтежим тренуцима. Године 1951. сазнали су да је Радио Софија (тако се некада звао БНР) расписао конкурс за нове снимке. Заједно су стигли у главни град Бугарске и Стајка је победила на конкурсу. Комисија је оценила леп глас и добру технику певања младе жене и није јој било битно што је Стајка тада била у другом стању и за месец дана требало је да се породи. Договорили су се да ће се након порођаја опет видети у Софији и тако је и било.
Почели су концерти, путовања по Бугарској и у иностранство. Популарност коју је стекла није ни мало променила певачицу. Пуно је научила од људи са којима је наступала заједно, а међу њима су била позната имена народне музике код нас – Ђурђа Пинђурова, Атанаска Тодорова, Мита Стојчева, Јовчо Караиванов. Дуго је радила са групама кавалџије Цвјатка Благоева и хармоникаша Ивана Шибилев и тог заједничког рада врло радо се сећала. Певачица је преминула 2021. године.
Фотографија: архив
Текст: Албена Безовска (архив)
Уредила, превела и објавила: Албена Џерманова
Бугарска 3. марта обележава 147. годишњицу свог ослобођења од петовековне османске владавине. Овај дан је 1990. године проглашен за национални празник одлуком Народног собрања. Санстефански мировни уговор између Русије и Османског царства, потписан..
Данас су Беле покладе, последњи дан Сиропусне недеље. Празник је покретан, а увек се обележава пред почетак Васкршњег поста. У Сиропусној недељи, која се зове још Сирна недеља, сви који су решили да према православном календару поштују Велики..
Комеморативним скуповима у Софији и Русеу, уз учешће званичника Министарства спољних послова, државних органа, академских истраживача, грађана и јеврејских организација, Бугарска обележава 27. јануар – Међународни дан сећања на жртве Холокауста...