Преношено са колена на колено, ћилимарство у Бугарској има дугу традицију. У земљи је познато неколико ћилимарских школа међу којима се посебно истичу Чипровска и Котленска које су пронеле славу бугарске уметности ткања широм света. Ова два центра су постигла завидан квалитет својих препознатљивих производа који су освојили широко тржиште како у Бугарској, тако и у иностранству.
Постоје два мишљења о настанку ћилимарства у Котелу. Једно је да је оно пренето из града Чипровци после трагичног догађаја – угушивања устанка против османске власти из 1688. године. Друго мишљење гласи да је техника ткања ћилима донета из Грузије преко контаката трговаца из Котела. Подаци о историји котленског ћилима су прилично оскудни због пожара који је избио у Котелу 1894. године и скоро цео град претворио у згариште. Срећом, у фонду Етнографског музеја су сачувана 34 ћилима, од којих је осам датовано, а најстарији је из 1860. године.
Изврсни узорци аутентичног котленског ћилима са чудним именима су плод невероватног уметничког талента и истанчаног смисла за естетику ћилимарки.
Више о Котленској школи и њеним ћилимима можете сазнати из текста „Котленски ћилими – пут духовних трагања Бугарке“ Дарине Григорове.
Саставила, превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографије: ranica.eu, Шевкије Чакир
Данас је Бабиндан – један од највомиљенијих и најаутентичнијих бугарских празника, дубоко укорењен у народној традицији. Празнује се 8. јануара по новом календару и посвећен је бабицама – женама које су помагале младим невестама при порођају. Овај..
Бугарска православна црква данас слави успомену на Светог Јована Крститеља, познатог и као Претеча, јер је припремао људе за долазак Спаситеља. Празник посвећен Светом Јовану, код нас познат као Јовањдан, обележава се одмах након Богојављења , у..
Бугарска православна црква 6. јануара прославља један од највећих хришћанских празника – Јордановдан, познат и као Крштење Господње или Богојављење, спомен на догађај када је Свети Јован крстио Исуса Христа у реци Јордану. Празник Богојављење..
Орах има велику примену у свакодневном животу и народној медицини. Ништа се од њега не баца. Дрво му је лепе боје, тврдо, еластично и трајно, изузетно..
Стајка Гјокова је међу најпознатијим интерпретаторкама народних песама из прве генерације. Својим богатим, дубоким алтом и начином извођења песама..