Бугарска православна црква и верници 15. августа обележавају успомену на смрт Божије мајке. Дан њеног Успења (уснућа) један је од најпоштованијих хришћанских празника на овом поднебљу. Три дана пре свршетка земаљског живота Пресвете Богородице, док је била на молитви, јавио јој се архангел Гаврило и рекао да ће се ускоро њен дух преселити у Царство небеско. Легенда казује како су се сви живи апостоли окупили око ње док је лежала на самртном одру, једино је апостол Тома закаснио. Када је стигао три дана касније и пожелео да јој се поклони, испоставило се да у пећини у коју је било положено њено тело, остало једино погребно платно. Пресвета Мајка била је васкрсла исто као и њен Божански син.
На дан Успења Богородичиног храмови постају стециште верника који долазе да се помоле пред иконом Богоматери - за здравље и исцељење или пак да измоле од ње дете. У местима где је патрон цркве или манастира Пресвета Богородица организују се сабори. Спрема се и жртвено јело које се дели свим верницима у црквеној порти.
Више од 100 цркава у Бугарској посвећено је Успењу Богородичином.
Саставила и објавила: Ајтјан Делихјусеинова
Фотографија: архива
22. септембра 1908. године, манифестом кнеза Фердинанда I објављује се независност Бугарске чиме су положени темељи Трећег бугарског царства. Није случајно што је овај чин извршен у цркви Светих четрдесет мученика у средњовековној бугарској престоници..
Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице..
Бугарска православна црква 14. септембра обележава један од највећих хришћанских празника – Воздвижење Часног Крста Господњег, који је првобитно установљен у спомен проналажења Крста Христовог на месту Његовог распећа. Крстовдан је један од четири дана..