Брдо Трапезица у Великом Трнову чува дух средњовековне Бугарске

Трапезица је једно од три брда на којима се простире средњовековна бугарска престоница Трновград, како су некада звали Велико Трново. Смештено северозападно од града, брдо Трапезица налази се преко пута брда Царевец – некадашњег главног утврђења и места на коме су у средњем веку били Царски двор и Патријаршија.

На брду Трапезица, које је некада такође било утврђено, живели су махом племићи и високи духовници. Око Трапезице и Царевеца вијугају меандри реке Јантра.

Трапезица је окружена зидинама, које достижу висину и до 8 метара, а висина фортификационих кула достиже чак 12 метара. Дубља и детаљнија истраживања која је спровео Археолошки институт при Бугарској академији наука потврдила су да се ради о четврти у којој су, поред богатих племића и духовника, живели и обични људи. Претпоставља се да је број становника који су насељавали ово брдо износио неколико хиљада.

„Ако Царевец има пирамидални облик, Трапезица је трапезоидног облика. Међутим, неки историчари назив брда доводе у везу с трапезитима – војницима који су чували превоје у средњем веку,“ прича Светлана Петкова, туристички водич из Историјског музеја у Великом Трнову.

Светлана Петкова

„Трапезица је некада била друга по значају и функцији тврђава у Великом Трнову, док је Царевец био главно утврђење на коме се налазио Царски двор, а 1235. г, за време Ивана Асена II, на највишем делу места подигнута је Патријаршија. Године 1195. цар Асен је из Средеца, данашње Софије, донео мошти Светог Јована Рилског. Наши владари су били дубоко побожни, зато су се за време Другог бугарског царства овде чувале мошти многих светаца. Пренете су реликвије бројних светитеља. Црква посвећена Рилском чудотворцу је првобитно била једнобродна, али је касније проширена, а око ње се формирао читав манастирски комплекс. Мошти свеца остале су у Трновграду до 1469. г. када су враћене у Рилски манастир. На Трапезици су сачувани остаци цркава из доба Другог бугарског царства. У западном делу брда су у току археолошки радови – одавде је некада пролазио пут којим би становници Трапезице долазили до реке Јантра из које су се снабдевали водом.“

Цркве на Трапезици одликује богата архитектонска орнаментика и украс – зидне слике, мозаик у бојама и керамички орнаменти. Највећа је црква бр. 8, позната као храм Светом Јовану Рилском. Она је изграђена у пет фаза, а проширена је после 1195. г. Мошти светаца чувале су се у јужном крилу богомоље. Пре тога, до 1170. г, на брду је била војна јединица на челу које је био византијски војсковођа. Научници претпостављају да је цивилно становништво брдо населило тек у 13. веку, за време владавине Ивана Асена II, када је већ договорен мир с Византијом. „Тада су дошли бољари, појавиле су се многе занатлијске радње и бољарске цркве,“ прича Светлана Петкова и наставља:

"Ако се Царевец простире на површини од 12 ха, Трапезица заузима површину од 8 ха. Становништво је мање-више било у истој пропорцији, али је њихова бројност кроз историју варирала. Али у целини, на ширем подручју Трнова, које обухвата и предграђа која су тврђаву снабдевала храном, живело је око 45.000. Или, према европским стандардима, Трновград је био град средње величине.

Црква Светих 40 мученика у Великом Трнову чува дух славног времена

Као важно духовно средиште, „славни град Трапезица са својим црквама и манастирима“ помиње се у средњовековним и византијским житијима Светог Јована Рилског, а прва археолошка истраживања на том локалитету спроведена су у зори бугарске археологије. Започела су 1879. г, а водио их је тим Трновског археолошког друштва – првог оваквог у нашој земљи. Већ почетком 20. века, током првих истраживачких ископавања, откривени су главни објекти – зидине тврђаве, рушевине цркава и шест капија на утврђеном брду.

Приликом археолошких радова 90-их година минулог века, на брду Трапезица су пронађени остаци 21 цркве, од којих су неке биле бољарске гробнице, а друге су припадале манастирским комплексима. У неким од храмова, богослужења су се обављала све до средине 17. века, након чега су напуштени, вероватно због старости и померања града према западу.

Данас архитектонски и археолошки резерват Трапезица привлачи мноштво туриста из свих крајева света. До брда се стиже успињачом, а горе је изграђен центар за промоцију културног и историјског наслеђа у коме су изложени предмети пронађени приликом археолошких ископавања – почев од праисторијског доба и периода Трачана који су међу првима насељавали ово подручје до Средњовековља када је Трапезица била у саставу Другог бугарског царства.

Занимљива чињеница је да је у рестаурацију уложено 1,2 милиона евра, које је обезбедила Фондација „Гајдар Алијев“ уз подршку Владе Азербејџана. Захваљујући овим средствима, обновљено је 400 м западне зидине утврде и три цркве са добро очуваним фрескама.

„Упркос бројним истраживањима, брдо Трапезица још увек крије многе тајне, а археолози настављају да откривају нове чињенице о овом месту,“ рекла је на крају нашег разговора Светлана Петкова.