Већ три деценије диригент Павел Балев с великим успехом наступа на сценама у Европи, Азији и САД. Он је најуваженији бугарски маестро у Немачкој, Аустрији, Француској, Швајцарској, Данској, Словачкој, Русији, Кини, Тајвану и Сингапуру. Интелектуалац, ерудита и радохоличар, прецизан у свом раду и инспирисан интерпретатор, добитник престижних одликовања, музичар светске класе, Павел Балев не престаје да понавља да може бити успешан само као Бугарин.

Иако веома ретко наступа пред бугарском публиком, његов допринос бугарској музичкој култури и националном оперском позоришту је неспоран – пре свега премијерама које је представио у Бугарској.

Од 2022. г. Балев је главни диригент Опере у Лиможу, Француска, и генерални музички директор Театра у Нордхаузену, Немачка. Од исте године је стални гостујући диригент Филхармоније у Баден-Бадену, коју је пре тога водио читавих 15 година, а од 2021. г. именован је на исту дужност и у Државној опери у Варни. Радио је бројне представе за Бечку државну оперу и Оперу у Цириху.

Павел Балев је први Бугарин који је постао главни диригент оперског позоришта у Француској. Више пута је говорио да свугде поносно истиче одакле долази и да је бугарски музичар.

„Ми немамо лоби у свету. Немамо те традиције која би нам помогла, подстакла нас и водила напред... Док сам радио у Бечу било је уобичајено да ме зову само за италијанске опере, у Цириху – за француске, а у Француској – за словенске и немачке опере. Ми, Бугари, морамо да знамо и можемо све. Али упркос томе нам је тешко, јер све остале велике нације имају предност над нама. Ја нисам само Европљанин, ја сам европски Бугарин. И мислим да као европски Бугарин или бугарски Европљанин могу и имам шта да покажем и побудим интересовање за нешто што можемо показати – из нашег угла а са нашим менталитетом, васпитањем и образовањем. Мислим да управо ту леже наше предности, јер смо принуђени да се стално боримо и доказујемо."

„Дуго сам мислио да нисам довољно зрео да преузмем ову одговорност за интерпретацију дела бугарских аутора. Требало ми је времена. То су слојеви емоција кроз које морам проћи како бих дошао до унутрашње уверености да својим радом на једној бугарској партитури могу да откријем оно што ће ме инспирисати да то пренесем даље. Био је то дуг и компликован процес, али ја више волим да радим на делима Владигерова из његовог немачког периода, јер су она много класичнија, уклапају се у лепе оквире, композитор је успео да обузда стваралачку енергију, те да је стилизује на начин који ће му донети успех и на Западу. Зато мислим да треба да представимо управо ову његову европску универзалност, коју налазим у првим делима Владигерова, која су настала у Немачкој.“

Немачкој публици се такође веома допала и партитура Марина Големинова у његовој интерпретацији – Варијације на тему Добрија Христова. Тренутно Балев има велику жељу да изводи дела Љубомира Пипкова, јер он „има веома изражено музичко језгро“.

На крају нашег разговора, питали смо га који је најважнији сусрет у његовом животу. „Сусрет са супругом“ – одговорио је након кратког размишљања. Легендарни музичар у чијем друштву би желео да проведе једно вече је Моцарт. На питање - Шта му прво падне на памет кад се каже Бугарска? – одговорио је: „Не знам како да то објасним, то је једна неутажива, болна љубав... Може се рећи да је то „бол без које не могу.“

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: pavel-baleff.de, operalimoges.fr