Бугарска православна црква и њени верници 17. септембра славе успомену на свету мученицу Софију и њене три ћерке – Веру, Наду и Љубав, које су због вере умрле мученичком смрћу у 1. веку после Христа. Тог дана обележавамо и празник бугарске престонице која вековима носи име Софија или Премудрост оваплоћена. У част светице је у центру главног града Бугарске подигнут храм који слови за најстарију православну богомољу у земљи али и шире. У насељу испод цркве су приликом археолошких ископавања пронађени остаци 50 римских гробница, које посетиоци могу да виде у музејском делу храма.

У ствари, 17. септембар је Даном Софије проглашен тек у 1989. г. Пре тога, годинама су становници Софије свој празнк славили 3. априла – дан када је одлуком Уставотворне скупштине у Великом Трнову Софија постала престоница Бугарске 1879. г, годину дана после Ослобођења земље од Османлија.

Данас Софија привлачи хиљаде туриста из блиских и далеких крајева света. Често их видимо како пролазе историјским и трговинским рутама кроз централни део града. А њихови обиласци обично почињу с Ларга, како незванично зову трг Независности. Овде се налазе амблематичне зграде изграђене током 50-их година минулог века, међу којима се посебно издвајају некадашњи Партијски дом, данас Народно собрање, зграде Владе и Председништва.

А у пешачком подземном пролазу испод велике централне раскрснице, улазите у својеврсни музеј на отвореном где посетиоци могу да виде како је изгледала једна улица у древној Сердици. Овде се чувају остаци из времена када је Сердика, данашња Софија, била у саставу Римског царства, а можете да приступите и олтару рано-хришћанског храма пронађеног приликом археолошких радова на том локалитету пре око 15 година.

• Амблематична Покривена пијаца у Софији ускоро ће отворити своја врата за посетиоце

Али ове зграде не би биле то што јесу да нису становници Софије који причају њихове приче и тиме их чувају од заборава за будуће генерације. Представља их интернет платформа „Историјске руте“ која је већ организовала серију предавања и разговора посвећених архитектама старе Софије с почетка 20. века. Оно што им је заједничко јесу њихове драматичне животне приче и упечатљиво архитектонско наслеђе које се и данас може видети по градским улицама – кажу иницијатори платформе. Неке од тема бацају светло на прошлост и осветљавају старе „софијске домове“ подигнуте пре више од века, грађевине које су биле и остале непревазиђене по раскоши својих фасада које у себи носе ненаметљив сјај прошлих времена.

Поводом Дана Софије, платформа „Историјске руте“ и Општина Софија организовале су изложбу под насловом „Било једном у Софији“. Идеја је да се на изложби прикажу старе поштанске разгледнице које откривају лепоту некадашње Софије. Шта још садржи платформа „Историјске руте“ сазнајемо од њеног суоснивача и водича Здравка Петрова:

„Иницијатива „Историјске руте“ већ има своју причу, јер смо ове године прославили свој осми рођендан, осам година током којих смо организовали разноврсне догађаје у циљу промовисања, пре свега, старе архитектуре Софије. А то нам помаже да научимо много о делу важних личности из прошлости наше престонице и земље. Организујемо туре у различитим деловима града, многе изложбе, а и тематска предавања.

Изложба „Било једном у Софији“ се састоји од 28 паноа са фотографијама на којима су овековечени занимљиви призори с почетка 20. века – до Другог светског рата. Кроз њих ћемо посетиоце повести у шетњу кроз места која више не постоје, али су многи људи чули за њих. Тако, рецимо, имаће прилику да виде легендарну „Трговачку улицу“, зауставићемо се испред величанственог хотела „Јунионпалас“, подсетићемо се тзв. Пишћевог кафића или посластичарнице „Цар Ослободилац“, која се налази у башти у близини Руске цркве. Такође, видећемо како су некада изгледала места кроз која и данас пролазимо – булевар цара Ослободиоца, Орлов и Лављи мост и упоредити како су изгледали некад и како изгледају сад,“ рекао је Здравко Петров.

Прочитајте још:

• Од свог стварања изглед грба Софије мењан је четири пута

• Нестају стари софијски локали – културна средишта боемског живота

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: visitsofia.bg, hramsvetasofia.com, historicalroutes.bg, БГНЕС, Владимир Петков