Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2026 Сва права задржана

После пожара и суше долазе поплаве – каква је превенција?

Борислав Сандов: Подручја погођена пожарима представљају ризик од нових катастрофа

Фотографија: БГНЕС

Током целог лета, па и сада, Бугарска се бори са бројним пожарима – пољским и шумским. Истовремено, преко пола милиона људи је без воде или на строгом режиму водоснабдевања. Заокупљени актуелним проблемима, и грађани, и власти, као да заборављају да се приближавањем јесењих падавина можемо суочити са новим проблемом – поплавама, које су, нажалост, већ уобичајена појава у Европи, па и на територији наше земље.

Да ли се очекује да ће јесен 2025. бити напета у погледу поплава?

"Због тренда сушне јесени опасност од изливања река долази зими и у пролеће, те се евентуалне поплаве очекују нешто касније", рекао је за Радио Бугарску Борислав Сандов, бивши министар животне средине и вода и наставио:

Борислав Сандов

"Пожари и суша свакако остају главни фактор екстремних манифестација климатских промена и то ће трајати до краја а можда и до средине септембра, па чак и до краја октобра – постоји таква могућност због све сушније јесени. Према томе, поплаве су могуће, али само у неким местима. Главни проблем са поплавама се све више јавља током зимске и пролећне сезоне", истиче Сандов, али и упозорава да јесен доноси ризике за неке регионе земље, посебно за нека места у Северној Бугарској и на северним падинама Старе планине.

Један проблем доводи до другог – велики пожари и нестанак биљног света на великим површинама као последица пожара често су предуслов за будуће проблеме везане за несташицу воде и поплаве:


"Подручја која су погођена пожарима, свакако представљају ризик од нових катастрофа. С једне стране, то је несташица воде, као последица губитка шуме која има важну улогу у задржавању воде. Насеља која рачунају на воду из извора у близини ових шума вероватно ће трпети последице. Други главни проблем, посебно када су пожари велики и на теренима пошумљеним четинарима, представља озбиљан ризик од поплава, јер шума губи своју главну функцију – да зауставља поплаве или бар да ублажи последице".


Према речима бившег министра животне средине и вода, који је и дугогодишњи еколошки активиста, главни проблем су климатске промене, а држава не чини оно што је потребно за смањење емисије угљеника – њихово смањење резултат је пре свега увођења нових технологија, а не спровођења конкретне политике. "Свакако транспорт, енергетика, тешка индустрија остају главни фактор повећања угљеничних емисија, повећања температуре и озбиљних климатских промена. За територију бугарске државе то значи интензивније и чешће екстремне временске прилике". Још увек код нас недостају адекватна координација и мере превенције како би се спречиле одређене негативне појаве повезане са екстремним временским условима и како би грађани и институције били припремљени. "Такође, недостају рано упозоравање и акције пре дешавања одређених догађаја, јер се у многим случајевима они могу предвидети од 24 до 72 сата унапред". Управо у том временском периоду надлежне институције треба да сазову одговарајуће штабове и предузму превентивне мере, али се то не дешава" – наводи Борислав Сандов. Осим тога, чишћење речних корита се често не врши у превентивне сврхе, већ да би се дрво користило у друге сврхе, а на крају је ефекат супротан. Још једно основно решење, наглашава Сандов, било би стварање вештачких акумулација пре насељених места, ради задржавања воде, што би такође помогло биодиверзитету и температури у насељу.



Фотографије: БГНЕС, БТА, Општина Бургас

Превела и објавила: Албена Џерманова




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

„Мјара“: 81,2% Бугара не мисли да је демократија у Бугарској стварна

Већина Бугара, њих 81,2%, не мисли да је демократија у Бугарској стварна, 78,2% сумња да је транзиција завршена, док 57,6% грађана не верује да у земљи постоји функционална тржишна економија. Ово су показали резултати независног испитивања јавног мњења..

објављено 18.11.25. 14.33
Лучија Костаке

Бугари у румунском граду Трговишту објавили књигу о историји своје заједнице

Књига „Историја Бугара у Трговишту“ има за циљ да афирмише идентитет припадника бугарске заједнице у румунском граду Трговишту и да представи њен друштвено-економски и културни развој. Ово је изјавила Лучија Костаке, један од аутора књиге, која је..

објављено 18.11.25. 12.35

Отац Јулијан Ангелов помаже Бугарима у Женеви да открију друга мерила богатства

Отац Јулијан Ангелов, иако не прихвата да себе назива „апостолом“ или „мисионарем“, за многе управо то јесте – Божији гласник, који проповеда Његову Реч. Рођен у Видинској епархији, у северозападној Бугарској, ступа у чин свештеника и започиње своје..

објављено 17.11.25. 13.10