Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

У Буграској све већа потражња за послом, а понуда слабија

Све више Бугара враћа се из иностранства, каже менаџер људских ресурса Георги Прванов

Фотографија: БТА

До приступања Бугарске еврозони остало је мање од 100 дана, а то је добар повод да попричамо о дохоцима грађана и привреди, о страним инвестицијама и тржишту рада, које обично најбрже реагује на социјално-економске промене и пре него што су се и догодиле.

Ништа неочекивано се неће десити с платама Бугара од 1. јануара 2026. г, оне ће имати исту номиналну вредност, али изражену у еврима, тако да што се тога тиче, неће бити никаквих промена – кажу посредници између послодаваца и оних који траже посао. И да, сви се слажу да су примања у Бугарској међу најнижима у ЕУ, али Бугарску такође одликује и највећи темпо раста плата и повећања прихода у последњих 5-6 година.

Такође, од 1. јанура 2026. г. се очекује повећање минималне месечне зараде, што ће свакако утицати и на многа друга социјална давања. Министарство рада и социјалне политике предлаже да минимална зарада у Бугарској буде 1.213 лева или 620,20 евра. „Постоји и директива ЕУ о повезивању минималне зараде са просечном платом које се Бугарска мора придржавати и то је начин да држава покуша да подстакне раст прихода,“ каже Георги Прванов, управник једне од водећих HR компанија у земљи и источној Европи:

Георги Прванов

„Таква повећања забрињавају инвеститоре и они су већ почели да се повлаче с нашег тржишта,“ упозорава стручњак у интервјуу Радио Бугарској и наставља: „То је посебно осетно у одређеним секторима, где је потребна велика радна снага, а повећање плата чини ове секторе неконкурентним. Таква су, на пример, предузећа за производњу каблова у аутомобилској индустрији, текстилна индустрија. Мислим да смо већ достигли праг и у погледу аутсорсинга, и тамо се очекује одлив. Такође, битно је да раст продуктивности не заостаје за растом плата.“

Минимална месечна зарада у односу на БДП по глави становника у Бугарској је највиша у ЕУ и то је тако већ дуже време, коментарише за БНР економиста Васил Велев из Удружења индустријског капитала у Бугарској и додаје да је последње три године минимална зарада порасла за 55%, уз раст БДП-а од 10% и раст продуктивности од тек 5%.

Васил Велев

„Раст минималне зараде у Бугарској је знатно претекао раст привреде и зато сматрам да треба да се укине погрешна формула коју нуди Закон о раду. Минимална зарада не сме да буде нешто чему тежимо, минималац треба да прима највише 5-6% запослених. Или, само особе које немају никакву квалификацију и радне навике.“

Према подацима Агенције за запошљавање, тренутно је приметан значајан пад броја слободних радних места – испод 10.000, што је доста мало за тржиште као што је наше, сматра Георги Прванов. „Истовремено, расте број људи који су се пријавили на највећу платформу за запослење, а међу њима предњаче они који се враћају из иностранства,“ каже Прванов:

„Слика је контрадикторна – углавном се траже људи из нижег сегмента радника, оператери, све техничке струке и медицински кадрови. На супротном полу је високи сегмент где је број отворених позиција за извршне директоре, директоре производње, менаџере финансија и маркетинга веома ограничен, а кандидата има на претек. Крећемо се ка веома динамичном тржишту рада на коме ће људи различитих узраста стално морати да усавршавају своје знање и стичу нове квалификације и буквално да уче током целог живота. Моја препорука за оне који ће тек ући на тржиште рада јесте да бирају занимања која у наредним годинама неће бити замењена вештачком интелигенцијом. Међу њима су професије које подразумевају рад с људима, или оне везане за медицину, пољопривреду или делатности које нису рутинске. А у савременом пословном свету знање енглеског језика више није предност – то се подразумева као основни алат за рад.“


Тренутно у Бугарској постоји велика глад за радницима у области пољопривреде, грађевинарства, угоститељства. Добра вест је да расте и број Бугара који се враћају из дијаспоре. На десетине хиљада се припрема за повратак,“ каже Георги Прванов и наставља:

„Дневно нам стигне 30 пријава за посао од Бугара који планирају да се врате или су се вратили у земљу. Не стижемо све да обрадимо. Међутим, постоји једна веома занимљива статистика, коју је објавила Агенција за запошљавање, а то је да је прошле године више од 10.000 бугарских држављана старијих од 65 година тражило посао с пуним радним временом. Ово је велики број за Бугарску, а ова цифра ће наставити да расте. Задржавање људи старијих од 55 година на тржишту рада део је целокупног тренда промене. Сада предстоји да видимо како ови људи уписују факултет и покрећу свој бизнис у 60. или 70. години живота. Дакле, бићемо сведоци једне велике промене не само у Бугарској, већ и у остатку света. „Сребрно предузетништво“ и стартап компаније чији су власници старији од 50 година доживели су прави бум на глобалном нивоу,“ закључио је Георги Прванов.


Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БТА, cteambulgaria.com, БГНЕС, Аеродром Софија, pixabay



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Студенти из Бугарске најчешће одлазе на студије у Холандију

У школској 2025/2026. години, Холандија, Аустрија, Немачка, Италија и Шпанија су најтраженије дестинације за студирање у иностранству међу будућим студентима из Бугарске. Ово је саопштио Николај Христанов уочи јесењег издања сајма „Глобално образовање.“..

објављено 1.10.25. 09.12

Две трећине пунолетних Бугара пати од прекомерне телесне тежине

Округли сто посвећен потреби за израдом националног програма за сузбијање гојазности одржаће се данас у Народном собрању. У експертском извештају „(Не?)победива пандемија – гојазност“ се наводи да је Бугарска на петом месту у Европи по гојазности код..

објављено 30.9.25. 08.20

Фестивал „Цирколуција! Мини Арт Фест 14“ у Софији

Двадесет четири представе међународних и бугарских уметника, 15 циркуских радионица за децу и одрасле, два концерта и једна изложба – „Краљеви магије“ очекују госте и становнике Софије од 2. до 5. октобра у оквиру новог издања фестивала „Цирколуција!..

објављено 28.9.25. 13.05