Године 1018, након пола века борбе, Византија је освојила Прво бугарско царство. Упркос многим устанцима Бугара, оно је под византијском влашћу остало скоро два века. У јесен 1185. или почетком 1186. године, у Трновграду су локални племићи Петар и Асен подигли нови устанак. Након 3 године бугарска држава је обновљена.  

"Постоје неке мистериозне ствари око устанка Петра и Асена. Једна од њих је везана за датум његовог почетка. Распрострањено је да је устанак избио на сам Митровдан (26. октобра). То је практично немогуће, пошто су се у октобру Петар и Асен састали у Кипсели са византијским царем Исаком II Анђелом у његовом логору. Тамо се догодио скандал, када је Асен, пошто није имао длаку на језику, како пише Никитас Хонијат, кажњен ударцима у лице. Након чега су они заиста почели да раде на организацији и припреми устанка у много ширим размерама", каже у интервјуу Радио Бугарској професор Пламен Павлов, историчар са Универзитета у Великом Трнову "Свети Ћирило и Меторије".

"С друге стране, обележавање устанка на Митровдан није толико погрешно, напротив, будући да је очито у самој Бугарској већ сазрела ситуација за одбацивање византијске власти. Мада, морамо признати, византијска власт није била нимало слаба, укључујући и у Северној Бугарској. Наши стари историчари сматрају да је северно од Старе планине она практично била симболична. То уопште није тачно", објашњава наш саговорник.

У августу 1185. године сицилијански Нормани су освојили и опљачкали Солун – други по величини град у византијском царству. Највероватније су бугарски војници из византијског гарнизона изнели чудотворну икону Светог Димитрија Солунског. Заједно са моштима светитеља, икона је пренета у Трново. Браћа Петар и Асен су их показали окупљенима када је на освећењу истоименог новоизграђеног храма објављен устанак. Да би се превазишао страх од могуће одмазде византијског цара, који је владао међу људима, вође побуне – браћа Петар и Асен, су рекли да је Свети Димитрије већ уклонио своју небеску заштиту од Римљана и одсада ће штити Трново.

"Реч је о људима са дубоким знањем, а не о случајним људима, неким незадовољницима, како је погрешно претпоставио Исак II Анђел, који је кренуо у поход, победио, протерао их и решио да је посао обављен. Мислио је да да ће са Петром и Асеном завршити све за неколико недеља, али се преварио".

Професор Павлов сматра да историографија погрешно фаворизује само улогу млађег брата Асена у обнови бугарског царства. Док је цар Петар, са световним именом Тодор, неправедно стављен у други план.

"Међу византијским ауторима највећа је одбојност према Петру. Очито је он идеолог покрета. Али између Петра и Асена постоји неко неслагање, или како га је називао велики америчко-руски византолог Александар Каждан –раздор. Око 1193. године дошло је до унутрашњих неслагања и Петар је уступио примат Асену, али се није одрекао титуле цара. За стране владаре, за стране дворове, владар је Петар. Који је разлог за овај раздор? Па, Петар је био заговорник умеренијег курса. Био је свестан моћи Византије и Угарске као њеног савезника. Док је радикалне снаге предводио Асен, а затим очигледно Калојан. Ако размислимо о томе, можда је Петар био више у праву", каже професор.

Заједно са другим историчарима, професор Пламен Павлов одавно тврди, да  ако у бугарској историји постоје браћа ослободиоци, то су управо оснивачи династије Асена. После 1185. године цареви Петар, Асен, Калојан и Иван Асен II су само у 40 година успели да Бугарско царство претворе у одлучујући фактор за политичку судбину Балкана.

• Браћа Петар и Асен ударили темеље Другом бугарском царству