"За мене је период од ослобођења од османске владавине до 1944. године изузетно важан и вредан, јер сматрам да је Бугарска у то време била на правом путу у свом развоју. Било је много личности са изузетним врлинама и вредностима, које нам данас недостају. Желим да и деца и одрасли виде предмете које сам сакупио и, пре свега, да чују приче везане за њих, да сазнају више о тим вредним људима", рекао је у једном интервјуу наш саговорник Филип Миланов.

Састали смо се са њим из љубопитљивости. Хтели само да сазнамо да ли је данас могуће да обичан човек сакупи, сачува и уреди збирку војноисторијских артефаката и докумената везаних за личности које су живеле и допринеле развоју и процвату Трећег бугарског царства, у периоду од ослобођења од османске владавине до 9. септембра 1944. Један од акцената изложбе, приређене у простору "Софијски штаб", су предмети који су били у власништву премијера у 14. влади наше земље, Константина Стоилова:

"Са мојим другом Каменом Чипевим смо у подруму куће његовог чукундеде Константина Стоилова пронашли пиштољ. Испоставило се да је овај пиштољ једини на свету, а наручио га сам Стоилов у Паризу, код фирме "Фердинанд Клодин", која је производила оружје за особе високог ранга. Пиштољ је имао скривени окидач и све прилагођене спецификације које је Стоилов тражио. Чак је и његово име било угравирано на дршци пре никловања пиштоља".

Рестаурација оружја је рађена у Санкт Петербургу и том приликом је Филип стекао информације о историјској вредности и цени предмета, те је одмах одлучио да га врати свом пријатељу Камену. Међутим, он је категорички одбио да га узме. Несрећа у планини, која је одузела живот његовом другу, убеђује Миланова да испуни завет који му је дао – да створи место на којем ће сачувати ово сећање, да би оно остало и за наредне генерације.  

Поред оружја у музеју се чува и специјална кутија за писма, која је такође припадала Константину Стоилову:

"У кутији са два кључа се налазила дневна преписка између њега и кнеза Батенберга, а за њено преношење био је задужен курир. На кутији се види и кнежев монограм. Ту је и сандук, направљен од финих комадића сламе, у виду слагалице, који му је поклонила Софијска општина након проглашења Софије престоницом Кнежевине Бугарске."

Међу артефактима се посебно истичу документи, фотографије, лични иконостас Константина Стоилова, као и одело заједно са личним сатом, који му је поклонио кнез Фердинанд.

Други акценат изложбе су предмети, који су припадали браћи Круму и Стефану Чапрашиковим.

"Имамо две униформе Стефана Чапрашикова. Једну од њих носио је док је 8 година био секретар Тајног кабинета цара Фердинанда. Збирка укључује и мноштво одликовања која је од различитих европских монарха у оно време добио као дипломата. Поседујемо и ливреју, са којом је био дипломата у време ратова за национално уједињење у најврућим тачкама тада – Србији, Румунији и Грчкој. За време Октобарске револуције 1917. године био је у Москви, одакле је очуван велики број занимљивих докумената који се могу видети заједно са другим предметима у власништву његове фамилије."

Дечја гардијска униформа, коју је носио цар Симеон Други пре 1946. године, такође је део музејске збирке. Изложена је међу униформама пилота који су бранили Софију током бомбардовања 1945. године и др.

"Наш музеј има и подземни део, који је омиљен деци. Тамо се налазе просторија за везисте и друге просторије везане за нашу војну историју".

Међу експонатима који ће ускоро наћи место у музеју су документи и предмети повезани са контраадмиралом Савом Ивановим – начелником флоте цара Бориса III. Преко 400 његових чланака посвећених поморству објављено је у иностраним часописима. Поред њих, у музеју се чувају и лични предмети Тодора Обрешкова, војника који је учествовао у Првом балканском рату и Првом светском рату. Са фронта се вратио са невероватном фотографском архивом, из које се Филип нада да ће приредити изложбу, као и са мемоарима, који су такође сачувани и вероватно ће ускоро бити објављени.