Наша сународница Нина Василева-Занешев један је од оних блиставих примера из бугарске дијаспоре који уливају поверење да, ма где у свету живели, Бугари никада неће изгубити везу са својом отаџбином. Нина, која је рођена у градићу на северу Бугарске, дипломирала је на Југозападном универзитету у Благоевграду и на Економској академији у Свиштову. Ипак, професионални пут и животна радозналост одвели су је у иностранство, где се с временом изградила као један од најпознатијих саветника и стручњака за питања која се тичу живота бугарске заједнице у Аустрији. Њени сународници у Бечу и широм земље с поштовањем је зову „Жена великог срца“. Управо због свог преданог рада и хуманости, чак пет пута је номинована за престижно признање „Бугарка године – Света Злата Мигленска“, које додељује Извршна агенција за Бугаре у иностранству.

Пут ка Аустрији започела је пре 29 година, вођена духом авантуре:

„Студирала сам психологију на Универзитету у Салцбургу, а потом сам се преселила у Беч, јер сам осетила да тамо могу да урадим много више и будем много активнија у једном већем, живљем граду. У Бечу живим већ 25 година“, каже Нина.

Још 2008. године, Нина Василева-Занешев била је међу оснивачима Консултантског и интеграционог центра у Бечу, намењеног новим европским грађанима – какви су у то време били Бугари и Румуни. Центар је водила пуних четрнаест година, а иако данас више не постоји, њена мисија није престала. И даље, с истом посвећеношћу и енергијом, помаже својим сународницима кад год јој се обрате за подршку.

„Ја сам пословни консултант и део сам тима саветника у Привредној комори Беча. Тај посао и даље радим и настављам да сарађујем с Бугарима који желе трајно да се настане или развију свој бизнис у Аустрији. Тренутно је све више младих који долазе у ову земљу да се школују и започну сопствени посао, јер имају самоувереност европских грађана. Они знају да не беже из Бугарске, већ да ће се једног дана вратити – свесни да могу да живе где год пожеле у свету“, каже Нина.

Нина Василева-Занешев је такође део тима који води још једну бугарски оријентисану активност – једини бугарски радио-програм који се емитује у аустријском етру:

„Програм се зове ‘Ми, Бугари’. Тематика овог једносатног бугарског емисијског блока је разнолика. Фокусирамо се на једног важног госта који је позван с разлогом, а затим делимо информације о занимљивим догађајима који се одвијају у Аустрији, али и о актуелностима у Бугарској. Све то обогаћујемо кратким репортажама на различите теме“, објашњава нам госпођа Занешев.

Гости у емисији не морају бити искључиво Бугари који живе у Аустрији. Они могу долазити из било ког дела света, услов је да њихова дела или планирани пројекти имају везе са бугарском заједницом у Аустрији, додаје она.

Идеја за оснивање овог бугарског радио-програма који се једном месечно емитује у аустријском етру потиче од нашег сународника Ивана Карчева, који је био идејни инспиратор и организатор бројних догађаја, медијских пројеката и иницијатива усмерених ка Бугарима у Аустрији. У част његове визије, Нина је одлучила да настави његово дело и да не допусти да се то бугарско време изгуби. Она признаје да је данас задовољна јер емисија успешно функционише – информише, повезује и јача национални понос Бугара у земљи, који једном месечно могу да уживају у бугарском радио-програму на таласима радија у Аустрији.

• Корисне информације и добротворни циљеви окупљају Бугаре на BGInfotag у Бечу

• Зашто је важно улагати у бугарске заједнице у иностранству

Иако није професионални музичар, Нина је прихватила још један изазов – она је диригент аматерског народног хора „Китка“, дела истоименог фолклорног ансамбла при удружењу „Бугарски ритмови“ у Аустрији.

Са својственом енергијом и заразним ентузијазмом, Нина Занешев успела је да за само двадесетак дана организује певачку групу која је оставила без даха публику и професионалне музичаре, освојивши сребрну медаљу на Светском хорском фестивалу за мир у Бечу:

„Скупила сам жене које су мајке и баке, а овде су дошле да се брину о својој деци и унуцима. Певале су у свом породичном окружењу и наследиле таленат од својих предака. Ослонила сам се на њихове аутентичне гласове и извела их на сцену Музикферајна. То се догодило пре две године, и мислим да ће се овај тренд наставити, јер од тренутка када смо стали на велику сцену, постали смо изузетно тражен и уважаван хор. Женe дају све од себе како би достигле ниво који нам омогућава да будемо позивани на велике сцене. Вежбамо свакодневно, између три и четири сата, како бисмо одржали тај ниво, и надам се да ћемо тако наставити“, објашњава Нина.

Превела и објавила: Свјетлана Шатрић

Фотографије: БТА, лична архива, Нина Василева-Занешев