Случај пса преко којег је на тротоару у једном софијском насељу колима прешао лекар Ненад Цоневски изазвао је талас јавног негодовања, које је прерасло у протест одржан 13. новембра испред Војномедицинске академије у Софији, где тај лекар ради. У међувремену су из те здравствене установе саопштили да је Ненад Цоневски привремено суспендован док траје истрага.

Најновији случај нехуманог поступања према животињама, који је у јавности познат као „случај прегаженог пса Маје,“ као и неколико сличних случајева последњих месеци представљају данас огледало друштвеног морала – рекао је у интервјуу Радио Бугарској друштвени психолог доц. Николај Димитров.

"Добра ствар, ако постоји ишта добро у овим случајевима, јесте да се као последица у Бугарској формира нови тип колективне осетљивости – емпатија према животињама као део људског морала уопште. Друштво није пасивно, оно преиспитује свој идентитет кроз реакције на такве и сличне инциденте. Ово нису само кримимални чинови, ово су етички тестови зрелости колективне свести.“

Доц. Димитров је указао на снажан психолошки контраст изазван занимањем почионица – у овом случају он је лекар.

„Ово ствара веома дубоку поделу друштва јер се поставља питање како човек, чија је улога да спасава животе, може да почини убиство. Овај контраст, осим што се доживљава као проблем, могао би да проузрокује губитак поверења у институције које се сматрају стубовима морала, у конкретном случају у здравство – какви то људи раде у овом систему и да ли хумани лекари могу узети себи за право да поступају нехумано с животињама.“

Димитров сматра да је реакција друштва сасвим оправдана и логична: 

„Окрутност према животињама се дефинише као повреда моралног кода и поретка и саме идеје хуманости. Колективни протест и јавна осуда су друштвени механизми за поновно успостављање моралне равнотеже.“

Сваки облик насиља – било над људима или животињама, неприхватљив је и захтева хитну реакцију надлежних институција, наводи се у ставу невладине органзације за заштиту напуштених животиња Animal rescue. Ево шта људи који спасавају, социјализују, кастрирају и проналазе домове за напуштене животиње мисле о нехуманом поступању с њима:

„Истина је да луталице веома лако постају жртва насиља јер се ретко проверава где је и какав је пас. А то је тако јер држава не испуњава своје обавезе контролног органа, каже један од оснивача организације Animal rescue Надежда Станчева и наставља: „Већ 15 година понављамо једну те исту мантру у интервјуима, чланцима и на састанцима радних група да држава мора да контролише кућне љубимце и трговину њима. Чиповање је обавезно, али неће бити резултата док држава не почне да то проверава и кажњава у случају непоштовања – дакле, то је закон који се ослања на добру вољу грађана. Ако сваки пас купљен у пет продавници буде чипован и регистрован на власника, кад пас буде избачен на улицу, власнику ће бити одређена казна због напуштања животиње и он ће добро размислити пре него што напусти свог следећег пса.“

У Бугарској постоји зоополиција, али, према речима Надежде Станчеве, ова структура постоји само на папиру и није ефикасна у случајевима насиља над животињама:

„Она има мало ресурса и овлашћења – то су полицајци који се баве полицијским послом, а којима се људи могу обратити уколико постоји случај злостављања животиње. Међутим, само их је неколико у целој земљи, тако да ово очигледно није начин на који се морају примењивати законе.“

Надежда Станчева указује и на други проблем који већ дуго постоји, а повезан је са другим најпопуларнијим кућним љубимцем – мачкама.

„Не постоји јединствена база података чипираних мачака, тј. чак и да је мачка обележена микрочипом, број њеног чипа не доводи до идентификације власника. То је проблем, јер мачка мора да буде чипована да би се издао пасош за кућне љубимце који омогућава власнику да путује са својим љубимцем, али тај чип не пружа никакве податке. Јединствену базу података „ВетИС“ креирала је Бугарска агенција за безбедност хране, она укључује коње, овце, козе, псе, али нема мачака. Чак и одговорни власници који би желели да региструју своје мачке не могу да то ураде,“ закључила је Надежда Станчева.

Превела и објавила: Ајтјан Делихјусеинова

Фотографије: БНР- архива, БГНЕС, arsofia.com