Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Почиње изградња фабрикe за прераду и искоришћавање отпада у Софији

Бугарска је упутила на одобрење Европској комисији (ЕК) пројекат изградње интегрисаног система за прераду и искоришћавање отпада. Укупна вредност инвестиције је 183 милиона евра, њих 111 милиона обезбеђује Оперативни програм за животну средину ЕК. Остала средства су из зајма који ће Европска инвестициона банка доделити Софијској општини – 52 милиона евра и 19 милиона кофинансирања из државног буџета.

Тиме се приводи крају преко десетогодишња криза са смећем главног града, пошто је почетком века једина депонија у Суходолу била препуњена и Софија почела да балира отпад и да га пласира у сметлиштима других градова земље. Али успорено решење проблема ипак има једну предност. У међувремену је Европска унија (ЕУ) усвојила директиве о управљању отпадом које дају предност новим методама третмана, алтернативним сагоревању које је штетно по животну средину. Тако да ће сада Софија уместо фабрике за сагоревање отпада градити фабрику за његову прераду и искоришћавање. За шта се определила Софијска општина сазнајемо од Петра Трајкова, шефа дирекције за животну средину:

"Коначно решење предвиђа инсталацију за механички и биолошки третман отпада са производњом биогорива и депоновање неприменљивих остатака. Саградићемо и инсталацију за компостирање сепарираног биоразградивог отпада. Крајњи производ ће бити веома квалитетан компост који ће се користити у пољопривреди и за обнављање терена или бивших рудника."

Свакодневно становници Софије избацују око 500 тона смећа. Ради се пре свега о отпаду хране. То је резултат чињенице да се у Бугарској храна породице спрема углавном код куће и удео коришћења готове хране је мањи од оног у осталим европским престоницама, где биомаса чини око 10 процената читавог отпада. Основни проблем тамо су планине паковања, док је у Софији ситуација супротна, што предусловљава значај технологија за прераду биомасе у оквиру целовитог система за управљање отпадом града и његових околина.

"Тачан удео биомасе код нас је око 60 процената – истиче г. Трајков. – 20-25% ње поседује потенцијал за даљу прераду у висококвалитетан компост. Ради се о зеленом отпаду из приградских зона, насеља у подножју планине Витоша, о четвртима са породичним кућама какви су Панчарево, Нови Искар, Кремиковци. Томе треба да додамо и биоразградив зелени отпад из паркова Софије. Свакако, биомаса је саставни део и комуналног отпада, али она не подлежи сепарацији и преради. Ради се пре свега о отпаду који се генерише у стамбеним насељима где преовлађује високоградња и сл. Инсталација за механички и биолошки третман ће од њега производити нискоквалитетан компост. Део њега ће се депоновати, а други део ће се користити за рекултивацију земљишта."

Пројекат свакако предвиђа и изградњу депоније за неопасан отпад која одговара свим захтевима Европских директива у тој области.

"У сваком случају – додаје Петар Трајков – реализација пројекта је повезана са изградњом целовитог система за селективно прикупљање отпада где се акценат ставља на одвојено прикупљање специфичног, опасаног отпада као што су амбалажа, електрична и електронска опрема, батерије, акумулатори и сл. Сепарирање отпада почиње од контејнера на улицама, а у том погледу морамо обавити још пуно посла."

Због хроничне вишегодишње кризе са отпадом Софије крајем 2007. ЕК је покренула рестриктивне процедуре против Бугарске. А у лето 2009. могло је доћи и до покретања кривичне пријаве у Европском суду у Луксембургу. Тако да је брзо решавање тог болног питања приоритет како Софијске општине, тако и владе. Из тог разлога а и у циљу благовременог искоришћавања очекиваних средстава из Оперативног програма за животну средину, општина је већ почела да властитим средствима гради неопходну за те објекте инфраструктуру – саобраћајну, енергетску, хидротехничку и телекомуникациону. То ће уштедети драгоцено време, док трају споре процедуре одобравања пројекта у ЕК. Очекује се да изградња фабрике започне до краја 2010. г. и да буде пуштена у погон 2012. г.

Превод: Александра Ливен
По публикацията работи: Марија Димитрова


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Парк

У Плевену ће бити постављен највиши панорамски точак у земљи

Највиши панорамски точак код нас биће постављен у Плевену, северна Бугарска, саопштио је гувернер Плевенске области Николај Абрашев. Постројење ће бити део вишенаменског комплекса у близини парка „Кајлака“. „Пројектом је предвиђена изградња вертикалног..

објављено 17.11.24. 14.05

У Старој Загори почели да шаљу писма Деда Мразу

Од данас ће у Старој Загори грађани свих узраста – од малих до старих, моћи да пошаљу своја писма Деда Мразу. У фоајеу Државног позоришта лутака у граду постављено је поштанско сандуче за писма Деда Мразу. Из културне институције обећавају да ће..

објављено 16.11.24. 09.15

Празник рајске јабуке у селу Хриштени

Данас ће се по 18. пут у највећем старозагорском селу Хриштени прославити традиционални јесењи Празник рајске јабуке. Ова егзотична воћка може се видети у сваком дворишту у селу Хриштени, због чега је и добила свој празник у новембру, када плодови..

објављено 16.11.24. 08.05