Финска компанија "Фортум" жели да купи 20 одсто удела у пројекту нуклеарке "Белене". Представници финске енергетске компаније, која руководи бројним нуклеарним објектима, ове недеље ће допутовати у Бугарску како би размотрили могућности повећања свог удела у пројекту. Француска компанија "Алтран технолоџис" ће највероватније учествовати са око 10 одсто капитала у изградњи друге нуклеарне централе код нас. Према прелиминарној информацији, руска страна ће можда остати са 15 одсто удела у пројекту. Тако ће се и захтев Брисела да у изградњи нуклеарке учествује више деоничара испунити. И оно што је најбитније – европски инвеститор, чије име није наведено, жели да финансира бугарско учешће у пројекту "Белене" које износи 51 одсто капитала. Очекује се да ових дана представници инвеститора дођу у Софију. Тако ће ове недеље коначно постати јасно хоће ли се централа градити или не.
Историјат пројекта
2006. године Национална електрична компанија и руски "Атомстројекспорт" потписали су уговор о изградњи друге нуклеарке. Према првим проценама, изградња нуклеарне централе "Белене" требало је коштати око 4 милијарде евра, а да први од планирана два реактора буде завршен крајем 2012. године. И док су јавним простором кружиле реплике типа: "да ли је потребна изградња друге нуклеарне централе" и "сличан пројекат ће појачати зависност Бугарске од Русије", стратешки инвеститор, немачка компанија RWE, повукла се из пројекта "Белене", без обзира на то што је обећала да ће обезбедити две милијарде евра у замену за 49 одсто власништва. То је успорило преговоре, дуго времена није било стратешког инвеститора, а у међувремену је руска страна због инфлације повећала цену на 6 милијарди 300 милиона евра, на што је бугарска влада оштро реаговала. Тако је дошло до оснивања пројектне компаније у којој је контролни пакет од 51 одсто удела у власништву Бугарске, а око 40-45 одсто акција је у рукама руске државне корпорације "Росатом". У пројекту учествују још финска компанија "Фортум" са 1 одсто удела и француски концерн "Алтран технолоџис" такође са 1 одсто. Сагласно меморандуму они су сачували право на повећање свог удела у пројекту за рачун бугарске или руске стране. Финци су намеравали да то повећање буде највише 25 одсто, док су планови Француза били да постигну удео од 5 одсто. Русија је заинтересована за разраду енергетских пројеката у Европи, стога је "Росатом" чак предложила да кредитира целокупни пројекат, а да контролни пакет и даље буде у власништву Бугарске.
Споразум између Софије и Москве до овог тренутка има 14 анекса. Задњи ће истећи 31. марта 2012. године. До тада лондонска банка HSBC, консултант рада на пројекту, треба да представи своју анализу о томе да ли је бугарској привреди потребна нова нуклеарна централа.
© Фотографија: Тања Харизанова
Ставови
"Пројекат ће бити одобрен или одбачен на основу процене ефикасности, цене, поузданости и безбедности експлоатације", рекао је премијер Бојко Борисов. Министар економије и енергетике Трајчо Трајков остаје и даље заговорник идеје да је изградња додатних капацитета у нуклеарној електрани "Козлодуј" јефтинија и ефикаснија варијанта од изградње друге атомске централе.
Према изворима Радија Бугарска међутим, решење је пре политичко него економско. Брисел се не слаже са структуром пројекта који предвиђа да се извођење радова, одобравање техничко-технолошких решења и капитална улагања повере Русији. Поред тога ЕУ је скептична у погледу поузданости и безбедности рада руских реактора. Стрес-тестови којима су подвргнута сва нуклеарна постројења у ЕУ ради утврђивања отпорности на елементарне непогоде после хаварије у Фукушими показују да ће нуклеарна електрана "Белене" издржати земљотрес за 40% јачи од уобичајених за ово подручје. Руска државна корпорација "Росатом" је посебно нагласила да је централа пројектована да издржи удар авиона тешког 400 тона као и разлике у температури од минус 60 до плус 60 степени Целзијуса.
Енергетска независност
Што се тиче енергетске независности Бугарске, неки аналитичари сматрају да би реализацијом пројекта о изградњи нуклеарне електране "Белене" Бугарска постала 80% зависна од руских технологија и руских енергетских ресурса. Према подацима "Евростата", садашња зависност Бугарске је око 60%. Према енергетским експертима, ако се изгради атомска централа у Белену годишњи вишак струје Бугарске ће износити до 12.000 гигават-часова. Ако пак овај пројекат не буде реализован земља ће осетити мањак струје од око 3.000 гигават-часова и то још у 2015. г. када треба да буду угашене старе електране на угаљ.
Превеле: Ајтјан Делихјусеинова, Ана Андрејева
Председник Румен Радев је на састанку с амбасадором Јапана у Софији Хисашијем Мичигамијем поздравио интересовање јапанске стране за трговински и инвестициони потенцијал Бугарске. Састанку су присуствовали и власници и представници водећих јапанских..
Изградња ауто-пута „Хемус“, који повезује Софију и Варну, започета је 4. октобра 1974. године. Прву лопату на северној транспортној оси земље закопао је председник Државног савета и лидер Бугарске комунистичке партије, Тодор Живков, код села Јана. Овај..
Проширење међувладиног споразума између Бугарске и САД о сарадњи на пројекту изгрдање новог нуклеарног капацитета у НЕ „Козлодуј“ и изради нуклеарног програма у цивилне сврхе. О томе су разговарали министар енергетике Владимир Малинов и помоћник државног..
НЕ „Козлодуј – Нови капацитети“ и конзорцијум компанија „Вестингхаус“ и „Хјундаи“ потписали су уговор о инжењерингу и изградњи нових нуклеарних капацитета..
Ако се политичка криза настави, пропуштена добит у бугарској привреди досегнуће праг након којег ће постати готово немогуће повратити конкурентност,..
Удружење индустријског капитала у Бугарској саопштило је да је поднело жалбу Врховном управном суду. У Бугарској око 430.000 радника прима минималну..