Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Доцент Стефка Тепавичарова открила лек против старења и стреса

Фотографија: БТА

Витална и пуна енергије. Тако изгледа доц. Стефка Тепавичарова, изумитељка серије лековитих производа међу чијим су главним састојцима минерали из сланих језера код Бургаса. У току 15 година у својој скромној лабораторији на Институту опште и неорганске хемије Бугарске академије наука она израђује јединствене препарате од матичних лужина морске соли и морског блата у Поморију.

Како је дошла на ову идеју? Пре више година обратили су јој се са молбом да им помогне да набаве лековито блато за кућну употребу људи који су и преносно и буквално већ били осетили на својој кожи благотворни утицај тог природног лека. Тако је у лабораторији у Софији она кренула са израдом технологија тих производа, док су научници у огранку института у Бургасу такође уграђивали своја знања и вештине у унапређивање производа. Све то они раде на препоруку стручњака из области физикалне медицине из целе земље. У последње време интерес за њихов рад показују колеге из Норвешке, Италије, Француске и Русије. Скромне количине тих препарата извозе и у САД. Оно што помало чуди јесте да је заинтересованост из иностранства већа него што је овде, у Бугарској. Екипи доц. Тепавичарове обраћају се људи који су већ боравили на бугарском приморју и осетили корист од примене производа са минералима из Поморијскиог језера. „Кад бисмо били неки велики произвођач, вероватно бисмо се одавно наметнули на европском тржишту“, коментарише Стефка Тепавичарова. Ми смо, пре би се рекло, пионири, крчимо пут у тој области у покушају да свету покажемо како је наша земља у стању да понуди јединствен третман на бази природних лекова.

„Израда аутентичних бугарских производа који представљају комбинацију јединствених састојака претворило се за мене у неку врсту професионалне мисије. – каже она. - Моја идеја је била да Бугарска постане позната и тражена у свету  управо због својих драгоцених природних богатстава. Успела сам да задобијем подршку мојих колега и сада на томе радимо свим срцем. Верујемо да ће ова идеја уродити плодом и да ће балнеологија заузимати све веће место у одрживом туристичком производу Бугарске.  Зато и очекујемо већу пажњу од оних који се баве промоцијом и рекламом туризма. Од великог интереса за нас је да Бугарску промовишемо као одличну дестинацију за спа и велнес туризам. Располажемо невероватним производима, који су захваљујући обиљу биљних и морских компоненти погодни за употребу у таласотерапији, ароматерапији и фитотерапији.“


Слана морска језера недалеко од Бургаса драгоцена су због обиља блата и лужине. Из система мокрих филтера као отпадни ток у производњи соли испушта се матична лужина која остаје у базенима солане. Магнезијум у високој концентрацији је главни састојак ове отопине. Лужина се примењује за стварање залиха минерала у организму и обезбеђење драгоцених микроелемената. Користи се у облику купки или облога, и масажних и гелова за ексфолијацију. Тако организам упија потребне минерале директно кроз кожу. Поред тога што опушта напете мишиће и зглобове, лужина делује благотворно у случају болести коштано-мишићног и нервног система. Блато из бургаских језера такође је драгоцен лек чија је концентрација соли слична оној лужине. Лековито дејство овог производа резултат је  богатог састава микроелемената.

„Бугарска је у стању да производи медицинску козметику која би била атрактивна странцима који долазе у нас - наглашава доц. Тепавичарова. - Имамо две линије производа. Прва је креирана на основу лужине из Поморијског језера, док друга представља комбинацију лужине или лековитог блата и различитих есенцијалних уља или екстракта бугарских биљака. Формула неких производа укључује блато Поморијског језера и екстракт бугарске руже уљарице. Други садрже клекино, рузмариново или лавандино уље. Широку лепезу терапијског деловања имају и екстракти дивљег кестена, планинске арнике (познате у народу као моравка, брђанка или вучји зуб), камилице и метвице. Садржај лековитих биљака и етеричних уља чини све ове козметичке производе примењивим у различитим случајевима. Ови екстракти искомбиновани са лужином чине растворе који се користе за терапију водом, облоге или трансдермално наношење (апсорпцијом кроз кожу утрљавањем). Производимо такође различите масажне гелове и креме за чишћење коже које садрже честице са ексфолијантним дејством, а које су креиране на основу лековитог блата. Има и маски уз додатак лужине које се користе за прихрањивање коже. Сви ови производи су обогаћени лековитим уљем и биљним екстрактима.  Креирали смо линију за негу коже лица и тела као и линију за косу. Са доказаним квалитетима су и производи који се примењују код проширених вена – они су базирани такође на лужини, екстракту кестена, уљу арнике и лимуновом уљу. Лекари радо укључују наше препарате у различите терапије и неге што је такође признање за квалитет наше медицинске козметике.“

Превела: Ана Андрејева




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Аутентични кулинарски концепт испуњен родољубљем: Како је шеф Шаранков Лондон заменио Родопима

Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..

објављено 2.11.24. 12.45

Изложба на "Мосту заљубљених" у Софији прати бугарске успехе на научним олимпијадама

Успехе Бугарске на међународним научним олимпијадама у 2024. години приказује изложба "Фантастични умови". Отворена је поводом Дана народних будитеља (1. новембра) на "Мосту заљубљених" код Националног дворца културе у Софији, а остаће тамо до 15...

објављено 2.11.24. 08.35
Аманда Пол, виша аналитичарка Европског политичког центра

Молдавија изабрала проевропски пут, остаје да га потврди у другом кругу председничких избора

Резултати референдума о чланству Молдавије у Европској унији, као стратешког циља који ће бити уписан у Устав, додатно су оснажили проевропску перспективу ове земље, мада уз тесну разлику у односу на евроскептике.  Ипак, у другом кругу председничких..

објављено 1.11.24. 14.06