Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Политички догађаји у Бугарској наговештавају нове трендове у спољној политици

Зграда Министарства иностраних послова Бугарске
Фотографија: архива

Догађаји у Бугарској из последњих дана, везани за оставку владе, наговештавају неке нове смернице у спољној политици земље. Са политичке сцене је сишао кабинет чији је мандатар била лева Коалиција за Бугарску. За неколико дана на његово место ће доћи прелазна влада конзервативнијих опредељења коју ће именовати председник Плевнелијев. Та влада ће управљати земљом негде до средине октобра.Досада се председник у неколико наврата оградио од неких спољнополитичких ставова владе Орешарског и, још пре него што је она поднела оставку, подсетио је на неке од тих ставова.На самиту земаља НАТО из средње и источне Европе, одржаном у Варшави, бугарски председник је још једном поновио своју тезу да догађаји у Украјини захтевају повећање бројности натовских снага у ЈИЕ и у региону Црног мора, одржавање више заједничких маневара савезника и активније коришћење заједничких војних објеката у Бугарској.Досадашња влада оцењивала је то као непотребно и тврдила да се Бугарска може и сама снаћи са увећаним бројем летова руских авиона изнад Црног мора, па нису јој неопходне додатне снаге на њеној територији.Ова разлика у ставовима побудила је коментаре међу посматрачима у смислу да Бугарска има две спољне политике. Председник Плевнелијев је у неколико навратакритиковао понашање Москве у вези са кризом у Украјини, оцењујући га као подршку терористичким акцијама упереним против територијалног интегритета једне европске државе. Влада која одлази није делила ни тај став и док се председник залагао за санкције ЕУпротив Русије, она је инсистирала да Унија ради на решавању украјинске кризе у сарадњи са Русијом. Два дана пре но што кабинет Орешарског поднесе оставку, Плевнелијев је у оштрој изјави изразио револт због намере Бугарског енергетског холдинга да са руским конзорцијумом „Гаспром” закључи уговор о позајмљивању више од 600 милиона евра којима би се финансирало учешће Бугарске у пројекту о изградњи гасовода „Јужни ток”. Такву одлуку влада није ипак донела, али оштро реаговање шефа државе и посебно нове реалности у земљи наговештавају могући заокрет и у том правцу. Прелазну владу ће именовати председник, па  ће сасвим очекивано она пратити његове сугестије. Које и како сада не можемо рећи, али ускоро предстоји да видимо.

Превела: Ана Андрејева





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Председник Мађарске у дводневној посети Бугарској

Председник Румен Радев дочекао је у Смољану свог мађарског колегу Тамаша Шујока. Гост је у родопском градићу посетио бугарски дом мађарског песника, преводиоца и сликара Ласла Нађа. Данас су у Софији двојица председника разговарала „у четири ока“...

објављено 20.10.25. 13.06

Како ће Путин до Будимпеште?

Заменик министра спољних послова Русије Александар Грушко изјавио је да Москва није разговарала о могућности да авион у којем ће бити руски председник Владимир Путин прелети преко Пољске, Румуније и Бугарске на путу за Будимпешту. „Још је рано..

објављено 20.10.25. 09.50
Данијел Митов

Митов: Руске службе помажу илегалној миграцији

Руски шпијуни и крајње левичарске групе помажу кријумчарима људи како би Европу преплавили илегалним мигрантима, наводи лист "THE TIMES", преносећи речи министра унутрашњих послова Бугарске Данијела Митова. Он је у разговору за овај лист рекао да..

објављено 20.10.25. 09.05