Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Политички догађаји у Бугарској наговештавају нове трендове у спољној политици

Зграда Министарства иностраних послова Бугарске
Фотографија: архива

Догађаји у Бугарској из последњих дана, везани за оставку владе, наговештавају неке нове смернице у спољној политици земље. Са политичке сцене је сишао кабинет чији је мандатар била лева Коалиција за Бугарску. За неколико дана на његово место ће доћи прелазна влада конзервативнијих опредељења коју ће именовати председник Плевнелијев. Та влада ће управљати земљом негде до средине октобра.Досада се председник у неколико наврата оградио од неких спољнополитичких ставова владе Орешарског и, још пре него што је она поднела оставку, подсетио је на неке од тих ставова.На самиту земаља НАТО из средње и источне Европе, одржаном у Варшави, бугарски председник је још једном поновио своју тезу да догађаји у Украјини захтевају повећање бројности натовских снага у ЈИЕ и у региону Црног мора, одржавање више заједничких маневара савезника и активније коришћење заједничких војних објеката у Бугарској.Досадашња влада оцењивала је то као непотребно и тврдила да се Бугарска може и сама снаћи са увећаним бројем летова руских авиона изнад Црног мора, па нису јој неопходне додатне снаге на њеној територији.Ова разлика у ставовима побудила је коментаре међу посматрачима у смислу да Бугарска има две спољне политике. Председник Плевнелијев је у неколико навратакритиковао понашање Москве у вези са кризом у Украјини, оцењујући га као подршку терористичким акцијама упереним против територијалног интегритета једне европске државе. Влада која одлази није делила ни тај став и док се председник залагао за санкције ЕУпротив Русије, она је инсистирала да Унија ради на решавању украјинске кризе у сарадњи са Русијом. Два дана пре но што кабинет Орешарског поднесе оставку, Плевнелијев је у оштрој изјави изразио револт због намере Бугарског енергетског холдинга да са руским конзорцијумом „Гаспром” закључи уговор о позајмљивању више од 600 милиона евра којима би се финансирало учешће Бугарске у пројекту о изградњи гасовода „Јужни ток”. Такву одлуку влада није ипак донела, али оштро реаговање шефа државе и посебно нове реалности у земљи наговештавају могући заокрет и у том правцу. Прелазну владу ће именовати председник, па  ће сасвим очекивано она пратити његове сугестије. Које и како сада не можемо рећи, али ускоро предстоји да видимо.

Превела: Ана Андрејева





Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Влада преживела још једно гласање о поверењу

Влада Бугарске преживела је и четврто гласање о поверењу. Кабинет Росена Жељаскова подржао је 131 посланик, „за“ смену власти гласала су 83 посланика, а уздржаних није било. Против предлога гласали су посланици владајуће формације ГЕРБ-СДС – 64..

објављено 11.7.25. 10.01

У петак четврто гласање о поверењу влади Жељаскова

Након четири сата расправе у среду, у петак ће народни посланици по четврти пут гласати о поверењу влади Росена Жељаскова. Четврти предлог за изгласавање неповерења Влади поднела је најмања парламентарна снага – „Величина“, због неуспеха владине..

објављено 10.7.25. 08.10
Надежда Јорданова

Реакције парламентарних снага на пријем земље у еврозону

Пуноправно чланство у ЕУ није крај приче, нити ће проблеми нестати с временом. Реализам и правилна самопроцена морају бити водећи принципи у доношењу важних одлука, изјавио је Тома Биков у име посланичке групе ГЕРБ-СДС у вези са пријемом Бугарске у..

објављено 9.7.25. 11.31