Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Климатске промене, религиозни конфликти, демократска ауторитарност…

БНР Новини
Фотографија: Венета Николова

Да ли смо свесни да су глобализација и високе технологије темељно преобразиле наш начин живота, а донекле и нашу људску суштину! Данас се свет мења брже него ли пре пола века и постаје све непредвидивији и… устрашујући. Да ли је човечанство осуђено на пропаст, куда је кренуло и шта га очекује на крају овог дугог пута? Та и друга питања постављају футуролози из целог света. Њихове дугорочне прогнозе узимају у обзир како менаџери великих транснационалних корпорација, тако и лидери великих сила. Међу истакнутим стручњацима у области футурологије је и др Маријана Тодорова са Института за истраживање друштава и знања Бугарске академије наука. Она је недавно учествовала на светском форуму World Future Society-ја у Орланду, где су разматране тенденције, које ће одредити развој човечанства деценијама унапред. Али да ли треба да будеш футуролог да би био свестан да свет не иде на добро?

Недавно спроведено истраживање института Pew Research Center сведочи да се преко 70 одсто становништва Земље односи негативно према „систему“, сматрајући га крајње неправедним и нерадећим. Др Тодорова објашњава тај песимизам растом неједнакости међу људима, отварањем „маказа“ између сиромашних и богатих, између просперитетних држава и појединих афричких и блискоисточних региона са заостајањем у развоју.

Фотографија Венета Николова

„Због тога смо последњих 10 година били сведоци толико протеста широм света, колико није имало уопште у читавој историји људства“, закључује бугарски научник и додаје.

„Треба тражити нова решења, промену парадигме друштвеног строја, јер у противном, моје колеге футуролози упозоравају да је демократија угрожена. Њени су темељни принципи дискредитовани и људи је прихватају као фасадну. Очекује се да ће због ратова и промена у клими доћи до убрзања миграционих процеса, што пак ће довести до стварања нових супер сила и прегруписања света у неколико важних региона или мегаполиса. То ће ослабити идеју о националној држави. Научници предвиђају формирање нешто блажег облика демократске ауторитарности са елементима демократије, али и чврсту руку која може да контролише те процесе, што је по мени корак уназад у достигнућима човечанства.“

Прогнозира се да ће се европске земље и даље развијати неједнако, а доћиће и до уједињења дела њеног становништва. САД пак ће, како предвиђају фуруролози, због раста социјалних проблема, ратова и небалансиране спољне политике изгубити део свог утицаја. И још – Русија неће увек уцењивати Европу као лидер у енергетским испорукама. Зашто? Због наметнутих економских санкција, све веће изолације и све шире примене алтернативних енергетских извора у свету. Постоји и проблем са исламским фундаментализмом, који задобија претеће димензије, рачунајући пре свега на војну моћ и терористичке акције! Да ли треба да очекујемо глобализацију религија и продубљивање војних конфликата на верској основи?

„Да. Ми посматрамо процесе око Исламске државе, која је јако потцењивана. На почетку смо сматрали да је то локална појава која ће бити лако превазиђена, али се показало да она добија на снази на скоро читавој територији Ирака и Сирије. Сада већ смо сведоци стварања џихадистичке државе, која је бескомпромиснија и од талибанског покрета. Тако да је важно да човек гледа напред, у будућност.“

Фото колаж: Силвија Петрова

Да ли човечанство, које се последњих столећа борило за слободу, једнакост и демократију, данас не регресира и шта да очекујемо?

„Живот је показао да увек има неочекиваних догађаја, који нас изненађују, каже др Тодорова. У футурологији они се зову „црни лабудови“ или „џокери“, а један од изазова са којима смо суочени је како да их „ухватимо“. Не ради се о незнању о незнању. Ми чак не знамо да не знамо о неким областима. Управо то их чини непредвидивим. Такав је пример са вирусом еболе или ако астероид падне на Земљу. Живот је богатији и снажнији и у одређеном тренутку намеће одређене корекције и заокрете. Тако да не можемо рећи да регресирамо, јер може да се деси неко еволуционо откриће у науци или другој сфери, које ће изазвати скок у нашем развоју. Свакако, може да се деси и супротно.“

„Црни лабуд“, например, јесте глобална мрежа која је ушла у скоро све сфере нашег живота, претварајући свет у једно мало село. И заиста, не пролази дан а да себи не постављамо питање „Како смо живели без интернета?“. Такав „џокер“ у развоју човечанства може да буде и… контакт са Неидентификованим летећим објектом. Футуролози и стручњаци НАСА-е предвиђају да ће се то десити већ идућих 10-20 година. „Заиста верујем да ћемо ја и ви за живота бити сведоци сусрета са нашом браћом по разуму“, каже др Тодорова. Можемо само да претпостављамо како ће на нас утицати контакт са ванземаљским интелектом… и да држимо палчеве да нас неки благонаклони „црни лабуд“ преведе кроз мутне воде непознатог ка светлијој будућности!


Превод: Александра Ливен




Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Др Петар Берон

Др Петар Берон о првим корацима бугарске транзиције и демократији данас

Десетог новембра 1989. године, на пленуму Централног комитета Бугарске комунистичке партије (БКП), Тодор Живков је разрешен дужности генералног секретара – највише дужности у партији и држави. Оно што се догодило на пленуму, касније ће бити дефинисано..

објављено 10.11.24. 08.35

Најстарија ергела у Бугарској узгаја расе коња којима прети нестанак

Ергелу „Кабијук“ у селу Коњовец, која важи за најстарију у Бугарској, основао је 1864. године русенски валија Мидхат-паша у циљу узгоја коња за потребе турске војске. Ергела је функционисала до ослобођења Бугарске 1878. године. Свој рад је обновила 1894...

објављено 9.11.24. 12.15

Град Елена домаћин Празника еленског бута

Град Елена, Област Велико Трново, дочекаће хиљаде гостију за Празник еленског бута. Мајстори овог деликатеса ће у суботу и недељу, 9. и 10. новембра, демонстрирати своје кулинарско умеће, јавља дописница БНР из Великог Трнова Здравка Масљанкова...

објављено 9.11.24. 08.30