Овогодишњи празнични програм за Дан Софије, 17. септембра, када православна црква слави успомену на Свету Софију и њене три кћери Веру, Наду и Љубав, богат је културним приредбама. Део њих одржава се под ведрим небом – у лепом парку бивше царске резиденције „Врана“, на Мосту заљубљених и у врту испред Војног клуба, у Борисовом парку и врту крај Националног дворца културе и на многим другим местима, сазнајемо од заменика градоначелника Софије Тодора Чобанова.
Велико интересовање изазвало је прво издање Фестивала „Подели музику са другима - Вечери у дворцу „Врана“ уз учешће Софијске филхармоније.
„Први пут организујемо у овом парку такву музичку приредбу - каже Чобанов. - Пре неколико година претворили смо парк Војне академије у Софији у успешно место за оперске и балетске представе под ведрим небом. Овом приликом је и у парку „Врана“ приређен озбиљан програм класичних концерата који су укључивали најбоља дела европске музичке класике. Надамо се да ће од наредне године летњи културни програм у парку дворца „Врана“ постати добра традиција за наш град.“
Уочи Дана Софије у парку „Врана“ први пут је приказана и колекција десетак царских кочија, власништво Музеја Софије. А 17. септембра житељи и гости главног града могли би да виде једну од њих „у живо“ - како креће пешачком зоном булевара „Витоша“ са кочијашем и путницима обученим у старинске костиме.
„Ове кочије је 1893. године кнегиња Клементина поклонила цару Фердинанду за његову свадбу са Маријом-Луизом - они су их користили за време свог свадбеног путовања - Тодор Чобанов. - Иначе, од читаве колекције оне су у најбољем стању. Ова старинска возила имала су прилично невеселу судбину. Дуго су чамила у гаражи Националне службе обезбеђења, без икаквог одржавања, а нека су коришћена у различитим филмским продукцијама. Успели смо да за Дан Софије рестаурирамо и оспособимо за вожњу једино ове кочије.
Наравно, идеја је да у блиској будућности буду рестаурирана и остала возила из царске колекције да би туристи могли да шетају њима алејама парка „Врана“.
„То неће бити нимало лако, нити брзо, јер су многе кочије у веома лошем стању. Осим тога, неки материјали за њихову рестаурацију могу да се набаве само из иностранства. Другим речима, предстоји озбиљан рад. Оно што нас свакако радује јесте чињеница да смо добили натраг из гараже Националне службе обезбеђења тих 9 старинских возила.“
Тренутно се три царске кочије налазе у фонду Музеја за историју Софије. Једна од њих биће изложена у сталној експозицији музеја који ће бити отворен догодине. То су луксузне кочије последње француске краљице Марије-Антоанете, касније поклоњене бугарском цару који је њен рођак из династије Бурбона.
„Ове кочије су уникатне – рађене су за француску краљицу а онда поклоњене цару Фердинанду за његову свадбу. У бугарским условима коришћене су веома ретко, чак можда само једном. Зато су веома добро очуване и употребљиве за вожњу. Међутим, због позлаћених делова кочије представљају веома вредан експонат, зато је одлучено да буду изложене у музеју. Са њима иде и комплетна коњска опрема за 6 коња која је израђена у Бугарској са свим регалијама Трећег бугарског царства. Са макетама 6 коња, са комплетном опремом и украсима, оне ће заузети достојно место у некој од репрезентативних музејских сала.“
Превела: Катарина Манолова
Амбасада Француске и Француски културни центар окупили су врхунске научнике како би поделили своја искуства о научним изазовима на Антарктику и борби против климатских промена. Партнери овог значајног догађаја били су Француски поларни институт..
Уочи председничк их избор а у САД , узбуђење није присутно само међу Американцима. Европљани такође са нестрпљењем чекају резултате – да ли би победа Камале Харис доне ла доследну политику и предвидљивост, или је Европа спремна за..
Од лондонских ресторана с „Мишлен“ звездама у чијим кухињама влада ужурбана атмосфера до сеоцета ушушканог у шумовитом срцу Родопа, животни пут Петка Шаранкова препун је неочекиваних преокрета и изненађења. После низа година проведених у Лондону, где је..
Приморски град Черноморец обележава свој празник на Никољдан. Свети Никола се слави као заштитник рибара и морнара . Сваке године, на овај датум,..
Љуто је култура – у то је убеђен Александар Кјуркчијев – Сандо, оснивач фарме љутих папричица у близини Софије и првог музеја љутог у Бугарској. По други..
Бугарско културно друштво „Мартеница” из немачког града Штутгарта обележава две деценије свог постојања свечаним концертом под називом „20 година..