Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2025 Сва права задржана

Калина Данаилова: „Научимо се да живимо у хармонији са природом“

Фотографија: www.kalinart.com

Талентована 29-годишња сликарка Калина Данаилова рођена је у Софији. Завршила је Средњу школу „Пенчо Славејков“, смер лепе уметности у главном граду. Затим је прошла курс традиционалне анимације на Националној академији за филмску и позоришну уметност и стекла диплому бачелора визуелних уметности на Новом бугарском универзитету. Касније је на Академији лепих уметности Брера у Милану магистрирала сликарство.

Калина Данаилова већ шест година живи и ради у овом италијанском граду. Анализирајући противречности савременог доба, она је посебно осетљива на проблеме везане за повећање броја становништва планете и исцрпљивање природних ресурса. Њихово бахато расипање нарушава равнотежу екосистема, у којем живимо, и провоцира креативну машту и идеје сликарке. Њена жеља за очувањем природе долази до изражаја у очувању природних материјала на рачун пластичних производа који ремете природни ритам живота.

„Многи елементи мојих дела су од природних материјала – дрвета, земље – каже сликарка. - Моје инсталације су металне и у ствари представљају кофере. Преко њих интерпретирам наше унутрашње светове и то како покушавамо да природу понекад затворимо у својим коферима или кућама. Управо тако она умире, а када је пустимо да одради своје – живи. Идеја ми је да ове унутрашње светове претворимо у кофере којима бисмо путовали у простору и времену. Да не покушавамо да конзервишемо природу, већ своје вредности и идеје. Јер је мисао та која вечно живи. Моја порука је да се отворимо према природи и имамо пристојан однос према њој, а не да је затварамо у себи.“


Калина Данаилова није равнодушна ни према болу око нас и губитку главних вредности. Она сматра да су култура, морал, породица и пријатељство важне ствари за очување сећања сваког народа. Зато се уметница враћа назад у време и открива симболе. Фигура се претвара у центар одређеног уметничког концепта и има посебну поруку. Сто, лустер, кревет и други предмети из свакодневног живота нису само намештај, већ представљају симболе вредности које морамо сачувати. Спаваћа соба креирана као пролазна сценографија, сто са вечером без људског присуства, парк пун рушевина су за Калину Данаилову симболи ствари које нам омогућују да памтимо прошлост, породицу, невиност. Они нам недостају у садашњици и зато их морамо памтити како бисмо наставили даље.

„Мој рад је као целина повезан са жељом да провоцирам људе да размишљају о култури, о томе да је она нам потребна да бисмо живели. Сви елементи мојих дела имају неку поруку. Лествица је симбол духовног узвишавања и усавршавања. Моје је мишљење да човек никад не треба заборавити одакле је кренуо. Његово детињство, средина у којој је одрастао од огромног су значаја. Када оде у иностранство, мора да зна зашто је тамо. Не мислим да Бугари морају да оду из земље да би прали тањире по иностранству. Када напустиш домовину, мораш знати зашто то радиш и шта тражиш. Управо неки виши циљ оправдава све жртве које су потребне да би се до њега дошло. Позитивно је то да што више путујеш, то више култура упознајеш и све се више обогаћујеш. Носталгија за завичајем остаје, јер је он део тебе и немогуће је избрисати га из сећања. Оно што ми улива снаге је да знам зашто сам у Италији, смирује ме и помаже ми сваког пута када ме туга ухвати.“

Превела: Марина Бекријева


Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Олена Грицјук

„Историја славенобугарска“ Пајсија Хиландарског објављена на украјинском језику

За први пут у историји, манифест бугарског националног препорода и просветитељства – „Историја славенобугарска“, коју је средином 18. века написао свети Пајсије Хиландарски – објављена је на украјинском језику. Ово значајно издање резултат је преданог..

објављено 26.5.25. 14.55

Како је настала бугарска химна просвети?

Прве бугарске химне просвети и науци написане су у граду Елени, који је у 18. и 19. веку био битан трговински и културни центар, чији су становници активно учествовали у готово сваком важном историјском догађају у доба Националног препорода. Аутори..

објављено 24.5.25. 06.05

Бугарске институције биће примљене у чланство удружења „Европска културна рута светих Ћирила и Методија“

Софијски универзитет „Свети Климент Охридски“, Национална гимназија за древне језике и културе „Константин – Ћирило Филозоф“, Бугарски културни институт у Братислави и Фондација „Глаголитика“ биће примљени као пуноправни чланови у удружење „Европска..

објављено 22.5.25. 07.45