Крајем ове недеље Европска комисија је одобрила 22 нова вишегодишња национална програма у оквиру Фонда за азил, миграцију и интеграцију и Фонда за унутрашњу безбедност за период од 2014. до 2020. године. Расподела средстава показује да је износ европског новца намењеног званично најсиромашнијој земљи у ЕУ - Бугарској, шокантно, да не кажемо понижавајуће мали. Испада да избеглица у Бугарској "кошта" 53 пута мање од избеглице у Естонији. Бугарској се додељује 10.006.777 евра код регистрованих 4.320 избеглица и 2.048 избеглица које траже азил, а Естонији – 150.000 евра више, иако је у њој регистрована само 81 избеглица, а број поднетих захтева за азил износи тек 44. Мање новца, али близу износа одобреног Бугарској, добиће Литванија у којој је регистрована 951 избеглица, а 60 чека на регистрацију. Не види се јасна веза између потреба избеглица, финансијских могућности прихватне земље и новца додељеног на име помоћи. Највише средстава предвиђено је за велике и богате државе ЕУ, али је тамо и број избеглица највећи. Међутим, Чешка ће добити 2,5 пута више новца него Бугарска, без обзира на то што је тамо не само број избеглица и кандидата за стицање статуса избеглица мањи, већ је и животни стандард бољи. За сада медији у Бугарској на ову вест реагују бојажљиво и несигурно. Не искључује се могућност да је наша земља сама крива за мали износ новца који ће добити, јер према неким изворима из администрације, она је затражила тек 5-6 милиона евра. Имајући у виду контрадикторне информације које објављује сама администрација, сасвим могуће је да је заиста тако. На пример, за време претходне владе МУП је тврдио да месечни трошкови збрињавања једне избеглице износе 540 евро, док је Агенција за избеглице помињала знатно нижи износ – око 200 евра. Али ма какви били разлози за ову слабу европску подршку у решавању проблема избеглица, они неће довести до укидања већ објављене расподеле европских средстава у ту сврху до 2020. године. Бугарској влади не преостаје ништа друго него да тражи излаз из ове конфузне ситуације, јер се не само не очекује смањење притиска избеглица, већ се и очекује да ће он још дуго трајати. Бар до 2020. године…
Превод: Албена Џерманова
„Све мање Бугара у иностранству уписује своју децу у допунску школу, где се учи бугарски језик и култура“, рекла је дописниц и БНР Здравк и Масљанков ој Венета Ненкова, оснивачица Бугарске допунске школе „Асен и Илија Пејкови“ у Риму. На..
На традиционалном сусрету, чије се овогодишње, седмо по реду издање одржава од 2. до 4. јула на Универзитету „Св. Ћирило и Методије“ у Великом Трнову, окупиће се представници бугарских допунских школа из 11 земаља. Наредна три дана ће 35 делегата..
Институт за компјутерске науке, вештачку интелигенцију и технологије (INSAIT) при Софијском универзитету „Свети Климент Охридски“ покренуо је заједнички програм с Лабораторијом за вештачку интелигенцију Технолошког института у Масачусетсу, САД...
Шарени или једнобојни, нежни и крхки, лептири нас увек задиве својом лепотом и шарама и подсећају на моћ трансформације. Видимо их свуда око нас – дању и..
„Ове школе пишу или обнављају историју Бугарске. Последњих година добили смо изузетно вредне производе као плод њихових напора. То је база коју могу да..
На састанцима с шефовима компанија Meta, Clean Energy Buyers Association (CEBA) и IP3 Corporation, министар енергетике Жечо Станков је размотрио питања..