Од 2003. године председник Бугарске уручује награду младим бугарским проналазачима који раде у области информатике и информационих технологија. Награда носи име Џона Атанасова - истакнутог америчког физичара, математичара и електроинжењера бугарског порекла који је проглашен за проналазача првог аутоматског дигиталног рачунара.

За разлику од других година, када је награда „Џон Атанасов“ одлазила у руке софтверских стручњака, овогодишњи добитник је хардвериста доктор Цено Галчев – стручњак за микроелектромеханичке системе /MEMS/ који предаје на Универзитету у Мичигану, САД. Имао је тек 6 година када су његови родитељи отишли у Мичиган. По дипломирању на универзитету, захваљујући две стипендије, у току 4 године био је на специјализацији на универзитету у Фрајбургу, Немачка.

Замолили смо др Галчева да нам каже да ли је начинио пуно корака да би стигао до ове вредне награде.

„Начинио сам више корака. Међутим, мора се имати у виду да није важно колико их је, него је важна доследност и упорност. А када човек има неки сан, он чини све да би га остварио, без обзира на препреке на које ће наићи. Иначе, што се микросистема тиче, они представљају допуну интегралних шема, у ствари, чипова које видимо када отворимо неки електронски уређај. Микросистеми користе исте технологије производње и заједно са електроником уграђују не само електричне, већ и механичке елементе. Другим речима, микросистем је врста аутономног рачунара који може да прима сигнале из природне средине, да их прерађује и да на њих утиче. Сматрам да већина људи није упозната са тим микроелектромеханичким системима, али они нас окружују. Ти системи се користе, рецимо, у свим телефонима, таблетима, рачунарима, фитнес-наруквицама, смарт часовницима, аутомобилима итд. Они садрже низ сензора за убрзање, жироскопа, сензора за температуру, влажност, за отварање ваздушних јастука, а сви су они изграђени на бази микросистема. Имају велику примену и у медицини, у различитим апликацијама везаним за интернет, свим бежичним уређајима или како кажу из корпорације „Хјулет-Пакард“, „формирају централни нервни систем наше планете“, прича наш саговорник.

И још. Др Галчев сматра да IT-сфера у Бугарској има добар потенцијал, наравно уколико се рачуна на стручњаке, на постојећу инфраструктуру, јер су многи аспекти нашег живота везани за електронику, комуникације, интернет, а то генерише огромну количину информација која мора бити обрађена. Он такође верује да бугарске компаније имају добар потенцијал за економски раст у овом сектору, јер информационе технологије имају велику додату вредност, захтевају минимално улагање у инфраструктуру, за разлику од производње хардвера. А у томе је предност информационих технологија које могу помоћи Бугарској у остварењу будућег економског раста.

Питали смо овог младог стручњака да ли би дошао да ради у Бугарској. Ево шта је одговорио:

„Са великим задовољством бих радио у Бугарској. Али проблем је у томе што смо изгубили своје позиције и инфраструктуру коју смо имали у производњи хардвера, а ја се управо тиме бавим. Тренутно окружење у Бугарској није добро да бих могао да овде развијам своје идеје на начин на који бих хтео. Занимљиво је што компаније које „окупирају“ аветињске зграде у Ботевграду - иако већ реновиране, али и даље напуштене зграде у којима се некада бугарска хардверска индустрија развијала, су управо фирме које се баве сензорима. Претпоставља се да ћемо до 2020. г. достићи до 1 трилиона сензора у свету. Ова тенденција ће се наставити, а очекујемо и раст за 20-30 % на годишњем нивоу не само у светским размерама, већ и у Бугарској, јер у томе има великог потенцијала“- каже у закључку доктор Цено Галчев

Превод: Албена Џерманова