Инструментална музика има богату традицију на нашим просторима. Познати ћемане, кавал и гајде као и данас ишчезла али веома популарна у прошлости бугарија (контра,беглајт) су међу најчешће коришћеним инструментима код Бугара.
Оркестарска и конкретније свадбарска музика у Бугарској је најпопуларнија у селима Пловдивског, Асеновградског, Хасковског и Чирпанског краја. Становништво ових подручја негује стародавну традицију али ју је истовремено обогатило инструментима типичним за европску музику какви су кларинет, виолина, хармоника. Овдашње мелодије су неизоставно праћене звуцима тапана. У инструменталној традицији овог краја посебно је заступљена виолина. Скоро сваки професионални гуслар или ћеманџија у неком моменту овладава вештинама свирања на виолини. Иван Михов је међу најистакнутијим представницима ове музичке традиције. Данас, у својој 79. години самоуки виртуоз не престаје да компонује и свира. Пошто не уме да бележи музику нотама, када му се у глави појави нека мелодија, он је одмах сними на свој стари касетофон. А музика сама навире у његовој глави, чак и ноћу.
Ево пта он каже у разговору са колегом Николајем Чапанским из Радио Пловдива.“Учио сам се од чика Георгија Крушката, отац му је био досељеник из Крушова. Био је добар виолиниста, али није направио снимке за Радио, свирао је по свадбама и саборима“ – прича Иван Михов и наставља: „Године 1958. основао сам Белореченску групу, која се након 14 година распала и тада сам окупио Белоземску групу. Свирао сам са Садовском групом, са Чирпанском групом. И дан данас се држим некадашње традиције. Народну музику треба неговати, оно је наше богатство. Млади се данас надмећу ко ће постати већи виртуоз и заборављају да музика није спорт, права музика извире из срца.“
Понекад виолиниста изводи кола окидајући само једну жицу, а догађа се да користи и једино штап гудала. Током година је до таквог савршенства овладао овим инструментом да је у стању да свирањем опонаша звуке различитих животиња.
Иван Михов је сарађивао са неким од најбољих домаћих музичара – проф. Петком Радевим - кларинет, Петком Дачевим – хармоника, Иван Хаџијски – труба и др.
Међу његовим ученицима су познати инструменталисти млађе генерације - Георги Јанев, Иван Бојчев, Русен Калев, Иван Јозов...
Од 1980. г. Иван Михов има властиту радионицу у којој израђује виолине.
У последњем албуму, виолиниста прати музичаре оркестра „Млади тракијци“. Уз њихову помоћ он изводи своје најновије композиције. Овај успешан пројекат доказује да је континуитет генерација бугарских фолклорних музичара жива.
Превела: Ана Андрејева
Изложбе поњава из Крајишта и одеће из Крајишта с почетка XX века, базар занатских и пољопривредних производа, такмичење за најбољу домаћу ракију и богат музички програм део су догађаја првог дана овогодишњег издања Међународног Фестивала балканске..
Летовалишта на бугарској Црноморској обали могу се условно поделити у две категорије – савремена, која су позната по својим бучним и колоритним улицама, док у другу категорију спадају великолепни лучки градови са вишевековном историјом, кроз које су..
Село Старозагорске бање поново је позорница бугарског фолклора и народног стваралаштва. Током викенда, оно је домаћин 18. Националног тракијског фолклорног сабора "Богородичина стопа". Гости имају прилику да посете пленер, уметничке радионице и..