„Вођени смо уверењем да је култура суштина, основна људска потреба и најприроднији начин да разумемо друге. Време је да размислимо о томе шта нас чини људима и како се култура повезује са социјалним питањима.“ Овим речима су се Цветелина Јосифова, оснивач и директор Центра за културу и дебату „Црвена кућа“, и Енцио Ветцел, директор Гете института у Софији, обратили учесницима првог те врсте културног форума на тему „Стање избеглице: људи између времена и простора“. Сведоци смо досад невиђеног миграционог таласа у Европи који је чак и економски моћне и добро организоване земље попут Немачке и Аустрије суочио са нерешивим тешкоћама. У Бугарској је први врхунац избегличког таласа из Сирије био крајем 2013. г., када је код нас, по речима Васила Врбанова, потпредседника Државне агенције за избеглице, у току неколико месеци око 7.000 људи затражило заштиту. Од тада је њихов број порастао на 15.000, а само у октобру ове године захтев за заштиту поднело је више од 3.500 људи.

„Сада постоји лажно затишје пред буру, каже Васил Врбанов. - Истовремено се значајно променио профил самих избеглица. Док су крајем 2013. године оне биле већином породице из Сирије, сада су већи део њих, преко 70%, мушкарци старости од 18 до 36 година.“

Незапамћени миграциони притисак на Европу, односно и на Бугарску изазвао је симптоме неслоге како међу европским земљама, тако и у самим друштвима одговарајућих држава, где постоји велики број тражилаца азила. Зато први задатак политичара у Европи мора бити креирање заједничке миграционе политике, сматра Ивајло Петков, шеф Одељења председничке администрације за стратешке политике, анализе и прогнозе.

„Брзо смо схватили да је 21. век век миграције. Нажалост, у ЕУ се проблем и питање избеглица тематизују као избегличка криза. Већина Европљана, да ли намерно или нехотично, више воле да говоре о избегличком таласу, не схватајући да иза овог појма стоје многе људске судбине и много људи који могу да нам испричају своје приче.“

И док се политичка дебата на ту тему и даље фокусира на непосредне логистичке задатке, разговор о душевном стању људи којима је потребна заштита, још није почео. „Избегличка криза без преседана је ставила на пробу европски миграциони систем и дебата о финансијама је уступила место дискусији о лику и месту избеглица“, изјавио је др Томас Хајнцел, саветник у немачкој Савезној канцеларији за миграције и избеглице (BAMF) и додао:

„Културна интеграција је од кључног значаја за спречавање сегрегације и искључивања људи који долазе из различитих културних заједница. Сматрам и верујем да ћете се сложити са мном да ни Бугарска или Немачка, ни било која друга земља не би могла сама да се избори са овом кризом.“

Да се на миграцију гледа као на светски феномен апеловао је и Килијан Клајншмид, дугогодишњи и доскорашњи директор избегличког кампа „Затари“ у Јордану који је данас највећи избеглички камп на свету, а тренутно саветник аустријске владе за питања избеглица. „Потребан нам је нови поредак у миграцији и нова расподела избеглица у свету“, рекао је Клајншмид и наставио:

„Када ово питање разматрамо само у националном контексту, у први план избијају хитне мере као што су логистика и смештај особа које траже азил. Данас више него икада имамо потребу за заједничким напорима и синхронизованим деловањем цивилног друштва и институција који тренутно не раде заједно. Будућност човечанства је мултиетничко друштво, мешавина различитих нација, култура и религија. Добра илустрација тога су улице Менхетна на којима се сусрећу људи различите боје коже, различитог порекла који припадају различитим културним и етничким групама.“

Превела: Марина Бекријева