Композитор, фолклориста и диригент Анастас Наумов је свој живот посветио бугарској изворној народној музици и њеном популарисању. Напустио нас је пре неколико месеци, у 87. години живота, остављајући иза себе огромно наслеђе које чине ауторске обраде традиционалних народних песама и ауторска музика заснована на фолклору. Захваљујући изузетном доприносу Анастаса Наумова, данас је ризница Тонског архива БНР богатија за више стотина снимака народне музике.
Почетком 1962. године композитор је позван да у Сливену оснује Ансамбл народних песама и игара, чији је био и уметнички руководилац и диригент. Након шест месеци напорног рада, састав је имао свој први наступ.
„Рад са овим ансамблом за мене је био права школа бугарског фолклора, казао је Анастас Наумов. - То је била лабораторија у којој сам школовао извођаче, али сам се истовремено учио од њих.“ После четири године у Сливену, обележене огромним трудом и енергијом, бројним концертима, учешћем на фестивалима и појединим наступима, музичар се вратио на рад у БНР као шеф Редакције за народну музику.
Анастас Наумов је снимио и обрадио музику за врсне певаче и инструменталисте, међу којима су Влкана Стојанова, Јанка Рупкина, Калинка Влчева, Олга Борисова, Стајка Гјокова, Ева Георгијева, Добра Савова, дует Кремена Станчева - Василка Андонова, Илија Аргиров, Марин Иванов, Димка Владимирова, Георги Чилингиров, кавалисти Цвјатко Благоев и Стојан Величков, гајдаши Костадин Варимезов и Никола Атанасов и још многи други. Своје најбоље хорске песме и оркестарске комаде истакнути композитор је написао за чувени женски хор „Мистерија бугарских гласова“ и за виртуозни Оркестар народне музике БНР. Анастас Наумов има више од две хиљаде ауторских дела и обрада народних песама за солисте и оркестар, акапела песама, дела за ансамбле и оркестарских комада који су и данас неизоставни део репертоара најпознатијих бугарских певача, инструменталиста и састава.
Превела: Марина Бекријева
У Бугарској се Игњатијевдан, односно Дан Светог Игњатија, прославља 20. децембра и обележава почетак божићних и новогодишњих свечаности. Према народном веровању, тај дан сматра се и почетком нове године. Нови почетак који стиже са Игњатијевданом наш..
Сваки од њих уноси топлину и изазива емоцију, јер је ручно рађен, јединствен је и непоновљив. А његови сребрнасти одсјаји нас враћају у детињство, када су зиме биле оштре и снежне, беле, а украс за јелку – од стакла танког као папир . У нашим данима..
Још у XVI веку, по описима западних путописаца, алва је била често посластичарско задовољство на нашим просторима . Међутим, бела алва, специфична за обележавање једног од највећих хришћанских празника, Белих поклада, носи посебан симболички значај...