Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Анастас Наумов - „Народна музика је моја академија“

Фотографија: архива

Композитор, фолклориста и диригент Анастас Наумов је свој живот посветио бугарској изворној народној музици и њеном популарисању. Напустио нас је пре неколико месеци, у 87. години живота, остављајући иза себе огромно наслеђе које чине ауторске обраде традиционалних народних песама и ауторска музика заснована на фолклору. Захваљујући изузетном доприносу Анастаса Наумова, данас је ризница Тонског архива БНР богатија за више стотина снимака народне музике.

Анастас Наумов је рођен 27. јануара 1928. године у граду Варни. Потиче из старе породице из доба Препорода. Деда му је био свештеник и учесник у Илинденско-Преображенском устанку, а њему је композитор посветио своје оркестарско дело „Комитско коло“. Младић је од раног детињства свирао виолину. У Музичкој школи у родном граду учио је код тада познате виолинисткиње Христине Стојанове која је код младог човека развила укус за музику различитих жанрова. Затим је завршио Музичку академију у Софији (данас Национална музичка академија „Проф. Панчо Владигеров“), где су његови предавачи били велики бугарски композитори Парашкев Хаџијев, Марин Големинов, Веселин Стојанов и истакнути музиколог и фолклориста проф. Стојан Џуџев. Професионална каријера композитора Анастаса Наумова почела је у Музичком одељењу Радија Софија (како се тада звао БНР). „Као млади човек на почетку сам се определио за забавну музику која је у то време називана естрадном, и углавном за хорске песме“, навео је у својој аутобиографији уметник. – Можда сам био мотивисан и чињеницом да сам прво почео да радим као уредник у Редакцији за хорску музику, али ми је судбина помогла – након што сам прешао у Редакцију за народну музику, у бугарском фолклору сам нашао праву инспирацију за стваралаштво и компоновање.“ Ово је за њега била потпуно нова територија. Главни задатак ове редакције радија био је прављење снимака народне музике у извођењу певача и инструменталиста, фолклорних група и аматерских хорова и састава који су у то доба настали по узору на фолклорни ансамбл „Филип Кутев“. Тим поводом је Анастас Наумов рекао: „Мој лични контакт са извођачима народних песама и мелодија био је разлог што сам заволео фолклор који је постао моја судбина и основа мог стваралаштва“.

Почетком 1962. године композитор је позван да у Сливену оснује Ансамбл народних песама и игара, чији је био и уметнички руководилац и диригент. Након шест месеци напорног рада, састав је имао свој први наступ.
„Рад са овим ансамблом за мене је био права школа бугарског фолклора, казао је Анастас Наумов. - То је била лабораторија у којој сам школовао  извођаче, али сам се истовремено учио од њих.“ После четири године у Сливену, обележене огромним трудом и енергијом, бројним концертима, учешћем на фестивалима и појединим наступима, музичар се вратио на рад у БНР као шеф Редакције за народну музику.

Анастас Наумов је снимио и обрадио музику за врсне певаче и инструменталисте, међу којима су Влкана Стојанова, Јанка Рупкина, Калинка Влчева, Олга Борисова, Стајка Гјокова, Ева Георгијева, Добра Савова, дует Кремена Станчева - Василка Андонова, Илија Аргиров, Марин Иванов, Димка Владимирова, Георги Чилингиров, кавалисти Цвјатко Благоев и Стојан Величков, гајдаши Костадин Варимезов и Никола Атанасов и још многи други. Своје најбоље хорске песме и оркестарске комаде истакнути композитор је написао за чувени женски хор „Мистерија бугарских гласова“ и за виртуозни Оркестар народне музике БНР. Анастас Наумов има више од две хиљаде ауторских дела и обрада народних песама за солисте и оркестар, акапела песама, дела за ансамбле и оркестарских комада који су и данас неизоставни део репертоара најпознатијих бугарских певача, инструменталиста и састава.

Превела: Марина Бекријева



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

На Ивањдан биљке и вода добијају магичну моћ

Рано ујутро момци и девојке се окупљају на ливадама да играју са сунцем. "Верује се да тада сунце игра, јер је летња дугодневица" – ово је по речима осмогодишњег Ива Илијева из Софије најважније што треба да знамо о Ивањдану. Иво је један од..

објављено 24.6.24. 09.05

Пловдив позива љубитеље заборављених заната да посете градски Етнографски музеј

Регионални етнографски музеј у Пловдиву биће домаћин XVІ издања Недеље традиционалних заната, саопштили су организатори. Отварање ће бити уприличено 24. јуна, на Ивањдан , празник који jе у нашој народној традицији посвећен биљу и његовој исцелитељској..

објављено 23.6.24. 09.10

Игре, битке и атракције – фестивал антике „Нике игра и победа“ код Великог Трнова

У суботу, 25. маја, током целог дана Археолошки резерват Никополис ад Иструм код Великог Трнова биће домаћин седмог фестивала антике „Нике игра и победа“. Ове године на манифестацији учествују реконструктори историјских догађаја из Аустрије, Немачке,..

објављено 24.5.24. 13.10