На помолу су новогодишњи празници, а заједно са њима и шопинг-еуфорија која је често пута веома профитабилна за нелојалне трговце. Када у продавници или другде наиђете на ствари које вам иду науштрб, немојте се жалити друговима, већ решавајте проблеме директно са трговцем, а уколико он вам не изађе у сусрет, обратите се Комисији за заштиту потрошача, чији је циљ да помаже грађанима и да надгледа ситуацију на тржишту. Најчешће људи се жале на дефектну робу и одбијање рекламација у области комуникација, на купљену аудио-визуелну технику, кућне апарате, на обавезу склапати непотребне, дугорочне уговоре у склопу „промоција”, објашњава председник Комисије за заштиту потрошача Димитар Маргаритов. Он каже да у око 70% случајева Комисија помаже грађанима. Дошло је и до смањења броја прекршаја од стране трговаца.
Да ли су се током година Бугари научили како да бране своја права потрошача? Ето шта о томе каже Димитар Маргаритов:
„Одговор на ово питање је и „Да“, и „Не“. Статистика протекле летње сезоне сведочи да је у наше канцеларије у великим морским одмаралиштима свратило двоструко више потрошача тражећи консултацију, а да при томе људи нису били жртва неког прекршаја. То значи да је за њих важно да знају шта да ураде када осете да их у продавници, хотелу или ресторану неко вара или на неки начин омета њихов комфор. Често пута, када осећамо да нам дирају у џеп, пролазимо то ћутке. По мени треба да радимо у том правцу и да развијамо потрошачку културу Бугара. Тако ће и трговци схватити да људи нису индиферентни према њиховим покушајима да их преваре, а, с друге стране, видеће да ако су коректни имаће више редовних клијената.“
Већ је израђена и анализа прекршаја од 27. новембра, на дан тзв. „Црног петка“ или шопинг грознице са огромним попустима.
„Тога дана смо обавили преко 130 провера и регистровали око 20 прекршаја, каже Димитар Маргаритов. У принципу се ради о нејасној презентацији процентних попуста што збуњује потрошаче и они схватају какав је реалан попуст тек на благајни, тј. прекасно. Неки трговци су преко интернета растурили саопштење да ће учествовати у кампањи, али затим нису се укључили, а људи су то сазнали тек пошто су ушли у продавницу, а чим сте већ на месту, лако ћете се одлучити на неку непотребну и непланирану куповину. Већ знамо и какве евентуалне прекршаје можемо очекивати у склопу празничне божићне и новогодишње продајне кампање са попустима и промоцијама и урадићемо све како бисмо заштитили грађане.“
Какве нове иницијативе припрема Комисија за заштиту потрошача у будуће?
„Од почетка 2016. г. на бази донетих измена Закона о заштити потрошача очекујемо да започну са радом тзв. комисије за помирење у појединим секторима, објашњава г. Маргаритов. Њихов циљ је да решавају потрошачке спорове у кључним сферама трговинског живота, а то су комуникације, снабдевање струјом, водовод и канализација... У њима ће радити и представници одговарајуће бранше и органа регулације и тражиће се брзо и ефикасно решење спорова, при чему – бесплатно. Учешће свих страна је добровољно, због чега смо суочени са изазовом да направимо тако да сви учесници схвате како је рад комисије важан и ефикасан начин решавања потрошачких спорова и да уштедимо грађанима време и живце.“
Шта треба да зна сваки потрошач?
„Људи треба да знају своја права потрошача и грађана ЕУ, јер се њихова заштита заснива на општеевропским регулативама. Када осете да постоји неки проблем, потрошачи треба да се бране. Ако им трговац не изађе у сусрет, онда треба да се обрате нама, а ми ћемо спровести потребне провере и у случају прекршаја, кривац ће бити санкционисан“, рекао је у закључку Димитар Маргаритов.
Превод: Александра Ливен
Хрвати најкасније напуштају родитељски дом – са 31,8 година, следе Словаци (31), Шпанци (30,4), Бугари и Италијани (30). На супротном полу по овом показатељу нашли су се млади људи у Финској – 21,4 године, Шведској и Данској – са 21,8 година. Ово..
Идентитетски кодови су основа генеалогије – науке која се бави проучавањем родослова, порекла појединца, родословних и породичних веза. Идентитетски кодови нас разликују као људе – уверен је у то главни асистент Росен Гацин са Института за..
САД инвестирају кроз Амбасадоров фонд за очување културне баштине (AFCP) 240.000 америчких долара у Варненски културни центар ReBonkers. Ово су саопштили из Амбасаде САД у Софији. Варна је највећи корисник програма AFCP у Европи ове године, што..
У последње четири године, у Бугарској су већ шест пута одржани парламентарни избори, а нови, седми по реду, тек предстоје . Политичка нестабилност и..
Ученик Математичке гимназије у Варни Светослав Арабов освојио је златну медаљу на Међународној олимпијади из астрономије и физике, преноси БТА. Такмичење..
„Како збрињавање двадесеторо деце може да представља претњу за Софију?“, упитао је градоначелник Васил Терзијев у својој објави на Фејсбуку поводом..