У радосном ишчекивању Рождества Христовог хришћанске породице у Бугарској се повлаче у своје пригодно украшене домове да би заједно прославиле овај свехвални празник уз посну трпезу. Са митрополитом Бугарске православне цркве за Западну и Средњу Европу Антонијем разговарамо о миру и тишини ноћи Рождества Господњег и томе како њена светлост преображава наш живот.

“Налазимо се пред једним од најсветлијих хришћанских празника - Рођења Спаса нашег Исуса Христа. То је благдан који најављује анђеоско славословље, “Славана висини Богуи на земљи мир, међу људима добра воља”. Нека мир Божји влада у нашим срцима засвагда. Живимо у временима када је Христов мир одиста потребан свакој људској души. Потребна нам је љубав која повезује сва људска створења. Потребна нам је такође и смерност. Христос је увек учио смирењу, зато што је Господ смирио себе највећом смиреношћу: оваплотио се и сишао на земљу како би потом и ми могли отићи к Њему. Оваплоћење Бога је дело бескрајног човекољубља Божјег чији је циљ да постанемо деца Божја. Зато је Рођење Христа Спаситеља празник који нам најављује нови почетак, отвара небеску капију и води нас да сретнемо Бога.”

Како да се отарасимо сујете, како да будемо бољи и човекољубивији?

“Пре свега угледајући се на рођеног Младенца Христа, да се одрекнемо сујете практичног свакодневног живота. Зато што живимо у свету пуном свакојаких сладострашћа и искушења, која нас стално саблажњују и удаљавају од постизања унутрашњег мира и стварања духовних добара. Тренутна материјална корист обично води у духовну празнину, коју осећамо ако нисмо познали Христа захваљујући његовом оваплоћењу које прослављамо на дан Рождества.”

Живимо у безбедносно несигурном свету у којем хришћани и припадници других вера постају мета и жртва терористичких напада радикалних исламиста. Како да се избавимо од гнева?

“Хришћани су још у раним годинама првобитне Цркве били изложени смртној опасности и прогону, приговарано им је што живе другачије од грађанског – световног начина живота, који је одувек пун гордости и таштине. У нашим данима смо сведоци одсуства љубави за Христа. Православна црква, која је прилично толерантна када је реч о праву избора вере, не осуђује оне који су изабрали да не следе Исуса Христа. Црква међутим осуђује свако насиље. Нису у питању конкретне верске групе, имам у виду прву између десет заповести Закона Божијег – “Не убиј!” Нико нема право другом да одузима живот, зато што је једини извор живота и господар душе Бог. Христос и вера у Бога нас обједињују. Нека се уочи Рождества Христовог одрекнемо сујете свакодневног живота, политичких и свих осталих страсти које нас удаљавају од ближњих и нека се ујединимо зато што само када смо сложни можемо бити јачи. Христос је због тога и сишао на земљу да би нам донео Божји мир и помогао нам да будемо миротворци. “