Учење лекција и припрема за школу није омиљено занимање многих ученика, а посебно ђака средње школе где су наставни садржаји обимнији и сложенији. Тада, најчешће због тешкоћа око издржавања и недостатка мотивације, доста младића и девојака одлучује да напусти школу.

Према подацима националне статистике, сваки осми Бугарин раније испада из система образовања. Међу овим људима је Зоја, млада жена из Русеа. Када је имала 16 година, она је напустила школу зато што је сматрала да је време проведено у њој изгубљено и веома замарајуће. Недуго после тога, почела је да ради у свом родном граду. Касније, међутим, дошли су проблеми. Због недостатка дипломе о завршеној средњој школи могућности Зоје за проналажење било каквог сталног посла биле су веома ограничене. Након дугог лутања, млада жена је сазнала о могућности оспособљавања за занимање кројач и његовим предностима у Русеу. Последњих година град се афирмисао као центар индустрије одеће у Бугарској. Да би конкурисала за посао кројачице, Зоји је била потребна диплома о завршеној стручној спреми. Једини начин да стекне неопходне квалификације био је да се врати у школу. Млада жена се уписала на ванредно школовање у Средњој стручној школи за одећу у Русеу. Тамо се упознала са многим другим женама попут ње, старости између 25 и 30 година, које су веровале да никада није касно за учење, ако постоји прилагођени образовни програм за одрасле. „Средња стручна школа за одећу је једина образовна установа у области Русе која нуди вечерњу и индивидуалну наставу. Сваке године се за занимање кројач оспособљава око 100 ученика, којима је обезбеђена савремена наставна материјална база и образовна технологија“, рекла је директорка школе Нетка Иванова и додала: „Наши ученици добијају диплому средње школе и сертификат о стручној оспособљености. Нажалост, демографски колапс је погодио и индустрију одеће.Пре десетак година имали смо дупло више средњошколаца. Број дипломаца је крајње недовољан за задовољавање потреба за овом радном снагом у Русеу и региону. Радимо веома блиско са организацијама послодаваца и струковним Савезом конфекционара и зато полазници курсева лако налазе посао још пре дипломирања. Проблеми су везани за миграцију људи.“

Школа за образовање одраслих постоји и у граду Хасково, а најтраженији профил у њој је „шумарство и ловство“. Овде уче људи који већ имају исправу о завршеном школовању, али желе да стекну и потврду о стручној оспособљености. Према новим законским прописима, без сертификата они немају право да раде у секторима шумарства и производње дрвета.

Иако у зрелим годинама, Димитар Данаилов из града Минерални бани (Минералне бање) је недавно завршио курс у трајању од 18 месеци у Средњој школи за производњу дрвета и грађевинарство. Он се већ више година бави обележавањем стабала.

„Знања и вештине стечене на курсу стално користим у свакодневном раду, а у свему ми је помогло образовање, каже Димитар Данаилов. – И данас сам у контакту са моја два наставника који су инжењери шумари и доајени у овом послу у области Хасково. Када ми је потребна помоћ, увек могу да рачунам на њих. У шумама су услови сурови, терени се углавном обилазе пешке. Веома је важна жеља за радом и новим знањем, за напредовањем у струци. Иначе, курс је као похађање школе. Током обуке смо имали уџбенике, читали смо, учили и положили државни испит. Мени је било лакше, јер имам дугогодишњу праксу, али је ипак било потребно много труда и учења. Без ове дипломе не могу да обављам свој посао који је одговоран.“

Превела: Марина Бекријева