Једна од најзанимљивијих и најуспешнијих прошлогодишњих кампања била је посвећена 100-годишњем јубилеју бугарског филма.У јануару 1915. у Софији је одржана прва јавна пројекција комедије „Блгаран је галант”, чији је сценариста, редитељ и протагониста Васил Гендов. Он је ставио зачетке Националној кинотеци и Удружењу филмских уметника Бугарске. 100 година после ове прве пројекцијеједан новдокументарни филм – „Васил Гендов – мит и реалност” представља животно дело пионира домаће кинематографије. Ово остварење је део бројних манифестација везаних за ову годишњицу. Ево шта каже у интервјуу за радио Бугарска историчар филмске уметностипроф. Божидар Манов:
„Читава година је протекла у знаку стогодишњице бугарског филма и многе културне институције су учествовале уобележавању јубилеја. Бугарска филмска академија је приликом додела својих награда ставила посебан акценат на овај догађај. А Бугарска национална телевизија израдила је два веома успешна формата. „Лаковане ципеле бугарског филма” је формат који је укључивао сто играних филмова, које су гледаоци рангирали. У другом формату – „Лаковане ципеле документарног филма”, који још траје, приказује се најбољих 20 домаћих документараца. Морам нешто нагласити – навршило се100 година бугарског играног филма. Зато што 5-6 година раније,1909-1910. године су снимљени први домаћи документарци које не смемо заборавити и тако скратити историју бугарске кинематографије.”
Дом филма у Софији се поводом обележавања годишњице претворио у Дискусиони клуб са аутограмом, у коме су приказани омиљени домаћи наслови и њихови аутори. Публика – махом млада – имала је прилике да сазна непознатечињенице о креирању филмова, да чује анализу истакнутих критичара.Велики филмски фестивали „Златна ружа” и „Љубав је лудило” били су праћени бројним дискусијама. Најзначајнији филмски догађај у Бугарској – Софија Филм Фест, приказао је два избора најбољих остварења.У први су ушли дела бугарске филмске класике, снимљена до политичких промена из 1989., а у други– новији филмски наслови, из периода после 1990.
„У Софији Бугарска национална кинотека је у биоскопу „Одеон” приказала кинотечни програм премијерних и старијих филмова из свог фонда.Другим речима све су ове манифестације практично ангажовале целокупну заједницу филмаџија - око две-три хиљаде стручњака који су на један или други начин учествовали у обележавању стогодишњег јубилеја. Зато што је бугарски филм неоспорно једна од културних окосница савременог друштва.”
Часопис „Кино” („Филм”) – гласило Удружења филмских уметника Бугарскеу току целе године је објављивао пригодне текстове о јубилеју– историјске, аналитичке, критичке. А Национална академија позоришне и филмске уметности била је домаћин велике конференције „Бугарски филм – 100 година после почетка”. Реферати са те конференције су објављени у посебном зборнику, истиче Божидар Манов.
„Радосно је што управо у години када смо славили стогодишњицу домаће кинематографије два бугарска филма – „Лузери” и „Потонуће Созопола” – први редитеља Ивајла Христова, а другиКостадина Бонева, доживели успешну дистрибуцију у иностранству и приказани на угледним фестивалима са којих су донели награде.
Надам се да ће држава, која је прошле године додатно финансирала обележавање јубилеја и у будуће пружати подршку филмској производњиукључиво и ван предела земље. Зато што филмска уметност није неки приватни интерес једне професионалне заједнице већ део културног миљеасавременог бугарског друштва” – истиче Божидар Манов.
Превела: Ана Андрејева
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у софијској „Црвеној кући“, посетиоцима нуди јединствену прилику да доживе уметност на сасвим нов начин. „Ове 'живе слике', уз помоћ апликације за проширену..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског града, као и о људима који су некада живели у њима. Ова иницијатива, која обухвата видео-материјале,..
Уметничка галерија усред шуме – тако пролазници описују чесму са сјеницом крај пута у близини родопског села Конче код Момчилграда. Њену изградњу је 1985. године започео отац Јусеина Јусуфа, а након што је, само годину дана касније, умро, пројекат је..
У најновијој дигиталној рубрици „Зграде причају“, Регионални историјски музеј – Софија представља приче о знаменитим зградама у центру главног бугарског..
Изложба „Митологија мог акваријума“ сликарке Светлане Генчеве, која се данас може погледати у софијској „Црвеној кући“, посетиоцима нуди јединствену..