Да ли можда знате колико је жена добило Оскар за режију? За сада је то само Кетрин Бигелоу чије је остварење „Катанац за бол” овенчано престижном наградом. А колико је добитница Златне палме? Одговор је исти, добитница је само једна - Џејн Кемпион је ту награду освојила за филм „Клавир”. Где је Бугарска у односу на остали свет када је у питању број одликованих редитељки? Слика је отприлике истаи у бугарском играном филму. Тек три су представнице лепшег пола, које су на фестивалу "Златна ружа" освојиле истоимену награду. Прва је Бинка Жељаскова – 1961. г. награда јој је додељена за остварење "А били смо млади". Читаве 43 године касније Зорници Софији припала је Златна ружа за филм „Мила са Марса”. Награда је додељена истовремено и редитељу Станимиру Трифонову за његово дело „Претворени у пепео”. Милена Андонова је 2006. добила исто одликовање за филм „Мајмуни током зиме”.

Истраживање Европске аудио-визуелне опсерваторије показује да од укупно 15 600 филмова, створених у периоду од 1996. до 2012. године, нешто изнад 18 процената њих су снимиле редитељке. То је стварно премало. Зато је позната бугарска редитељка и продуценткиња Адела Пејева, добитница престижних домаћих и међународних награда, решила да истакне допринос жена у бугарском играном филму.

„Жене су део друштва и ако њихов глас није услишен, онда је то проблем за цело друштво које се на тај начин лишава толико битне културне разноликости”.

FERA – Федерација европских филмских редитеља је место где је први пут чула да се помиње о неравноправности мушкараца и жена који имају професију филмског редитеља.

„Нисам могла веровати да је у нас ситуација иста и када сам се вратила кући, на брзину сам урадила једно истраживање – каже редитељка. – И стварно сам и овде уочила проблеме. У сваком случају то је забрињавајући сигнал за друштво. Мислим да би требало спровести продубљенија истраживања и дискусије и евентуално предузети нужне кораке за враћање баланса. Глас редитељки треба да се боље, снажније и гласније чује – не само у интервјуима, него и у њиховом стваралаштву.”

Тако је Адела Пејева постала иницијатор покретања специјализованог сајта jeni-bg-kino.com. Он је представљен у Општини Софија у присуству градоначелнице Јорданке Фандакове, председнице Одбора за образовање и културу у општини Малине Едреве као и бугарских редитељки.

„Промовисали смо сајт, потом смо одржали занимљив разговор којом приликом је речено да се на сајту могу наћи доста ствари које широкој јавности нису познате, а на које се мора обратити пажња. На сајту је представљено 29 редитељки свих генерација - од пионирки бугарског играног филма до оних најмлађих које су тек дебитовале у филмској индустрији или којима деби сасвим ускоро предстоји. /Критеријум за њихово постављање на сајт је да свака има бар један дугометражни играни филм/. Објавили смо интервју са Ирином Акташевом – редитељком која је са својим супругом Христом Писковим снимила филм „Лавинa”. Тај интервју је веома импресиван, Акташева прича изузетно отворено, као уосталом и све остале жене. Оне не говоре једино о себи и свом стваралаштву, већ и о свом креду, о свом светоназору, о тешкоћама са којима се суочавају и о томе шта значи бити жена на пољу режије. И отворено изјављују да је присуство редитељки у бугарском играном филму занемариво. Најбитније нам је да људи познају наше филмове, да имамо шансе да снимамо више играних дела. Тај сајт има за циљ да промовише стваралаштво редитељки и да људи имају могућност да виде наше филмове. То је уједно најважније и за бугарску кинематографију у целини – да филмови имају већу гледаност.”

Сајт има такође линкове према филмовима у режији жена. То пружа веће шансе да њихова остварења одгледа више људи.

Превела: Ана Андрејева