Подкаст на српском
Величина текста
Бугарски национални радио © 2024 Сва права задржана

Ускрс у православној Бугарској

БНР Новини
Фотографија: БГНЕС

Чим дође пролеће хришћански свет слави празник празника – Васкрсење Христа Спаситеља. За Бугаре то је Велики Дан, јер дарује наду за вечити живот и спас душе. Због тога и атмосфера око њега је свечана. Мисао о Светлом празнику уједињује и преображава људе. Од Цвети до Ускрса службе у црквама привлаче вернике који се припремају за велики дочек Исуса. Иако једнака по свом садржају у различитим црквама широм земље богослужења су пропраћена посебним са стилског аспекта појањима. У храму Светог Александра Невског у Софији анђелски гласови мешовитог хора зачарају странце који су одлучили да посете Бугарску баш у време тог најсветслијег празника. У софијском храму Светог Преображења Господњег и нашим манастирима је распрострањен источни или византијски стил појања који изводе мушки хорови. За разлику од традиције у Римокатоличкој цркви, код нас црквене песме нису пропраћене музичком пратњом. Вишегласје подвлачи идеју о јединосушном Богу. Управо у томе је и невероватан утицај православне музике која снагом гласова уздиже молитву у висине.

У Бугарској имамо добро очувану традицију хорске музике,  објашњава Георги Тодоров, водич који се годинама бави ходочасничким туризмом. У нашим службама откривамо елементе бугарског, руског и византијског стила, наставља он. Сваки од њих поседује специфичну лепоту. Међутим, обично ми смо само посматрачи литургија, а да бисмо осетили праву снагу празника потребно је да у сваком тренутку знамо шта каже свештеник, шта ради, каква је симболика и како да се укључимо у тај чин. У противном једино уживамо естетски – у лепом певању и достојанственим обредима, и то је све. Када странци посећују наше храмове за време ускршњих празника је важно да стекну што је могуће комплетнију визију о бугарској култури. Треба да знају да бугарско духовно наслеђе није секундарно нити подређено западном. Када на Васкрс уђеш у православни храм, треба да оцениш смисао богослужења које преноси истину о Христу. И то треба да се осети и осмисли.

У томе је и улога водича који мора да познаје добро не само историју, него и хришћанске традиције у различитим земљама света да би понудио странцима потребну информацију:

Највеће благо Бугарске је православље и ако можемо да га приближимо нашим страним гостима они ће нам бити захвални. Наследници смо исконског хришћанства и сачували смо га. Оно нема цене, нема димензија. Откривамо га у иконама, појањима, архитектури, црквенословенској књижевности. Током наше хиљадугодишње историје много људи је себе и свој живот жртвовало у име православне бугарске духовне баштине. Међу њима су Свети кнез Борис – крститељ Бугарске, Свети Јован Рилски – небески заштитник наше домовине, анђелогласни певач и композитор Свети Јован Кукузељ, искусни иконописац Свети Пимен Зографски. Наша православна култура темељи се на стваралаштву великих имена и управо они треба да буду амблем Бугарске.“

Превод: Александра Ливен



Последвайте ни и в Google News Showcase, за да научите най-важното от деня!

Више из ове категориjе

Копија чудотворне иконе Пресвете Богородице стигла у манастир „Свети Георгије Победоносац“ у Поморију

С благословом Његовог Високопреосвештенства сливенског митрополита Арсенија, у манастиру „Свети Георгије Победоносац“ у Поморију свечано је дочекана копија чудотворне атонске иконе Пресвете Богородице „Скоропослушница“. Према објави Бугарске..

објављено 18.12.24. 12.10

Перперикон уврштен међу 10 најзначајнијих светских локација по избору "Гардијана"

Перперикон, импресивни камени град Трачана у близини Крџалија у Бугарској, нашао се међу десет најзначајнијих светских локалитета који се морају посетити, према угледној класификацији британског листа "Гардијан". Овај изузетни археолошки локалитет..

објављено 16.12.24. 17.10

Православни хришћани обележавају празник Зачећа Свете Ане

Бугарска православна црква данас обележава празник посвећен зачећу Свете Ане – мајке Пресвете Богородице. Јоаким и Ана дуго времена нису имали деце, упркос праведном животу који су водили. Поред личне туге, трпели су и осуду друштва, јер је у то време..

објављено 9.12.24. 09.29