„Бела тишина,“ „Двоје“ (из филма „Козији рог“), „Детињство моје (реално и чаробно),“ „Лудо младо уснуло,“ „Готово је с лепим временом“ … Десетине или можда стотине бугарских популарних песама настало је на текстове Богомила Гудева. Мали део њих ће 20. маја Биг бенд Бугарског националног радија са руководиоцем Антонијем Дончевим извести у Првом студију Радија. На концерту ће наступити позната имена бугарске поп сцене –  Кирил Маричков, Мими Иванова и Развигор Попов, а исто тако и Невена Цонева, Преслава Крастева, Калин Вељов.

„Отац ми је био виолиниста, прича Ирина-Калина. Све до завршетка гимназије учио је код истакнуте бугарске виолинисткиње Недјалке Симеонове. Био је изврстан музичар и веома интелигентан човек. Пошто је завршио гимназију са златном медаљом, стекао је право да упише који год факултет хоће. Одлучио је да студира хемију, али је виолина увек била и остала неодвојив део његовог живота. Свирао је џез музику по клубовима заједно са Развигором Поповим. Били су стари другови, једном је требало да нађу контрабасисту, тако су предложили мом оцу да им се придружи. Мој отац је увек волео изазове, био је прави лудак, тако да је током две недеље успешно заменио контрабасисту бенда. Мислила сам да је то нека породична анегдота. Када сам почела свирати на контрабасу, пошто смо били у суседним собама, тата је у једној римовао, а ја у другој понављала пасусе. Једног дана нисам могла да одсвирам један комад. Одједном ми је тата улетео у собу, одсвирао део који ме је сатима мучио, окренуо леђа и мирно ишетао из собе. Тада сам схватила где сам грешила.“

Писати стихове је таленат, али је стварање текста за музику још компликованије и захтевније, а то је ствар којом се одликовао Богомил Гудев од осталих песника.  

„Имам факсимиле на којима се види како је мој отац правио ритмичку структуру музике како би нашао тачне стопе. Његов таленат су открили у једном џез оркестру у коме је био виолиниста. Стално је нудио бугарске варијанте страних шлагера како би их укључили у свој програм. Атанас Бојаџијев је сасвим случајно чуо за талентованог текстописца. Бојаџијев је компоновао музику за један бугарски филм, али није имао текст за песму која је требало да звучи у филму. Бојаџијев се обратио познатим песницима, али није био задовољан њиховим радом. Једне вечери је отишао у клуб у којем је наступао мој отац. Један од чланова бенда је сео поред Бојаџијева који му је испричао о свом проблему и тако су се упознали са мојим оцем. Композитор је на салвети написао мелодију коју је компоновао. Следећег дана је мој отац однео завршен текст. То је био први корак у дугогодишњој заједничкој сарадњи. У то време је мој отац био научни сарадник који је ризиковао научну каријеру и ушао у свет музике. Слобода коју му даје бели лист била је најбитнија ствар за њега. А исто тако и онај осећај лета. Та независност, карактерна црта његовог духа, натерала га је да напусти научну каријеру. Неки од његових текстова су под јаким утицајем фолклора. На пример, песма „Лудо младо.“ Љубав према народном стваралаштву наследио је од свог оца – мог омиљеног деде Гудија Гудева, једног од првих певача који су снимили песме за БНР. “