Ове године Национални етнографски музеј слави две годишњице: 110 година постојања и 170 година од рођења његовог првог директора – великог бугарског етнографа Димитра Маринова, каже директор Института за етнологију и фолклористику са Етнографским музејем доц. др Петко Христов и наставља.

„Народни етнографски музеј (који је 1968. г. стекао статус националног) и Национални археолошки музеј наследници су Народног музеја – најстаријег музеја у Бугарској. Народни музеј је настао на темељу збирке етнографских и археолошких артефаката који су приказани на Првом трговинском сајму у Пловдиву 1892. године. На идеју Димитра Маринова уз снажну подршку тадашњег министра просвете – великог бугарског етнографа проф. Ивана Шишманова, 1906. године Народни етнографски музеј је отворен. Било је тада политичара којима је стало до бугарске културе”, – подвлачи г. Христов.

У периоду између два светска рата музеј је приређивао изложбе у различитим европским престоницама попут Хага и Прага. Велику заслугу за то имају дугогодишњи директор – комедиограф Стефан Лазаров Костов и Евдокија Петева-Филова, једна од кустоса са најзначјнијим доприносом за развој музеја. Она је супруга археолога и политичара Богдана Филова. Тренутно се у просторијама Музеја може погледати изложба посвећена раду Евдокије Петева-Филове која садржи експонате преко којих је у првој половини 20. века бугарска култура представљена Европи.

„Нажалост, у Другом светском рату током бомбардовања Софије зграда Етнографског музеја је порушена, а део експоната – уништен. Међутим, након рата су кустоси захваљујући великим напорима успели да поново скупе богату колекцију. У гладним послератним годинама они су камионом утовареним пшеницом обилазили градове и села и размењивали храну за артефакте“, каже доц. др Христов и подвлачи да тренутно музејски фонд садржи преко 55.000 музејских јединица.

Овде се чувају традиционалне ношње и костими, оруђа рада, резбарска дела, предмети из свакодневног живота Бугара – кашике, шоље, преслице, накит, неки од којих су стари више од 200 година, наводи доц. др Христов и додаје:

„Имамо низ артефаката из Мизије, Тракије и Македоније. Преко половине народних ношњи је управо из Македоније јер су избеглице које су стигле у Софију после Илинденско-Преображенског устанка, Балканских ратова и Првог светског рата Народном етнографском музеју поклањале ствари које су донеле из својих крајева. Ево и једног куриозитета: У згради бившег дворца кнеза Александра Батенберга где је смештен Музеј, налази се трећи у свету најстарији на Балкану електрични лифт „Шиндлер“ – с краја 19. века. Први је монтиран на Ајфеловој кули, а други – у једној палати у Истанбулу. Из компаније уверавају да ће га обновити. Он ће постати део сталне експозиције. Идеја је да кроз њу покажемо како је из традиционалне народне културе настала модерна култура тадашње Бугарске.“.

Стална етнографска експозиција у музеју, какве већ деценијама није било, биће отворена за житеље и госте Софије 2018. године када Бугарска преузима председавање ЕУ. Опет тада репрезентативна бугарска експозиција биће приказана и у Бриселу.

И још нешто занимљиво. При Музеју ће бити основан образовни центар. С тим у вези већ је покренута кампања прикупљања новца. Идеја је да се за атељее који се већ више година одржавају у Музеју пре традиционалних празника (рецимо, пре Првог марта – за израду мартеница, пре Ускрса за бојање јаја, пре Божића – за израду сурвачки и спремање обредних хлебова) издвоји посебан простор где ће деца имати прилику за целогодишњи сусрет са бугарском традицијом. Планира се и постављање разбоја, грнчарског точка, пећи за печење обредних хлебова.

Овај центар би могао да буде од велике користи ученицима и наставницима посебно када су у питању предмети историја и познавање домовине. „На пример, пре часова на којима ће се говорити о начину живота Бугара у доба националног препорода, наставници могу довести ученике код нас да би се кроз наше експонате упознали са животом Бугара у том периоду“, рекао је на крају разговора директор Института за етнологију и фолклористику са Етнографским музејем доц. др Петко Христов.