Евгенија Радославова је извођач који има активну концертну делатност. Бугарска, Немачка, Мађарска, Тунис, Израел само су неке од земаља у којима је она наступала као солиста или у саставу различитих камерних формација. Рођена је у Бугарској али већ деценијама живи у Бечу. Тамо је стекла магистарско звање на Универзитету за музику и извођачке уметности где тренутно ради као предавач. Пре тога је са златном медаљом за одличан успех завршила Националну музичку школу „Љубомир Пипков” и Националну музичку академију „Панчо Владигеров”, а њен учитељ био је познати бугарски пијаниста и педагог проф. Антон Диков.
За време свог тзв. „бугарског периода“ постала је лауреат такмичења у Сенигалији (Италија), Националног такмичења „Светослав Обретенов” (Бугарска) и „Усти над Лабем” (Чешка). Последњих година предаје на мастер класама, члан је жирија различитих међународних такмичења за младе извођаче, снимила је неколико компакт-дискова. Међу њеним најуспешнијим пројектима је албум Fantastia који је реализовала заједно са Михаелом Креном – аустријским класичним саксофонистом, једним од најпознатијих у Европи младих инструменталиста.
Дела са албума Fantastia су извођена у различитим европским земљама и увек су наилазила на добар пријем код љубитеља музике и стручњака. Ево још појединости о осталим комадима на њему.
„Снимили смо дела која су премијерна како за Аустрију, тако и за Европу. Неки комади до сада нису снимани за саксофон и клавир. Таква је, на пример, Соната за обоу и клавир Пуленка коју смо обрадили за сопран саксофон. Диск садржи и дела која су у оригиналу написана за саксофон као што је рецимо, Рапсодија Клода Дебисија. Она има веома занимљиву причу – композитор ју је написао за америчку саксофонисткињу и мецену Елис Бајер Хал, која је међутим, имала скромније инструменталне могућности и Дебиси је то свакако узео у обзир. Касније су други композитори правили обраде овог дела и свако је понешто додавао у солистичку партију за саксофон. Оркестарска партитура коју изводимо у камерној верзији се ретко снима – тешка је за свирање. Исто се односи и на Фантазију Еитора Виле Лобоса – у клавирској партији има ствари које се веома тешко изводе. Музику са овог компакт-диска су емитовале аустријске, немачке и бугарске радио-станице. Промотивни концерти у Аустрији су били веома успешни, а касније смо програм представили у различитим земљама Европе – Немачкој, Словачкој, Италији, Русији. У Бугарској смо гостовали Салону уметности у Националном дворцу културе и у програму Међународног фестивала „Аполонија“ прошле године. Срећни смо јер наш дуо постоји тек од 2014. године. Тада смо одржали наш први заједнички концерт и одмах смо схватили да имамо слична музичка размишљања.”
Поред Универзитета за музику и извођачке уметности у Бечу, Евгенија Радославова води класе клавира и на другим музичким школским установама.
„Моји ђаци су различитог узраста и нивоа – прича она. – Посебно занимљиво је са старијим особама које тек почињу учити. Имам ученике пензионере. Неки од њих раде веома одушевљено и са великом жељом што доказује да за лични развој човека не постоје границе. Рад са њима је потврдио моје уверење да се уз надахнуће и упорност све може постићи. За њих, а и за моје млађе ученике, снимила сам едицију „Клавир, клавир“ која је такође наишла на добар пријем код публике. Први диск на којем изводим кратке романтичне и импресионистичке композиције био је међу десет најпродаванијих у Немачкој. У овој едицији је и мој заједнички програм са флаутистом Матијасом Шулцом.”
Осим на фестивалима у Бугарској, прошле године Евгенија Радославова и Михаел Крен су учествовали и на добротворним концертима, а 2017. су позвани да наступају на фестивалима и концертима у Украјини, Русији, Чешкој, Португалу.
Превод: Албена Џерманова
Фотографије: лична архиваДо сада имају преко три хиљаде наступа. Њихове песме "Непознате улице ", "Дуг пут до куће" и "Сунцокрети" укључене су у неколико бугарских уџбеника музике. Имају на десетине хитова, награда и номинација за уметнички рад, али признају да су њихово..
Васил Најденов и браћа Аргирови су снимили своју прву заједничку песму под називом „Тамо на кривини“. У њој се пева о љубави и нади, али има и дозе носталгије. Текст су написали Васил Најденов и Богослав-Тервел Димитров. Аутори музике су Васил Најденов и..
Након изузетно успешне 2024. године, у којој је група Б.Т.Р. јубиларном турнејом по Бугарској, чија кулминација су била два узастопна концерта у препуној сали 1 Националног дворца културе у Софији, као и европском турнејом, прославила три деценије..
Викторија Главчева пева од своје четврте године, а иза себе већ има низ освојених награда. Пола године након што је широку популарност стекла учешћем у..
Оркестар народне музике БНР под диригентском управом Димитра Христова се спрема за пролећну турнеју у марту. Специјални гостујући солисти на..